понедељак, 01.05.2023, 22:05 -> 10:53
štampajМетаморфозе: Радивоје Динуловић
Радивоје Динуловић је архитекта и сценограф који се бави дизајном, пројектовањем и теоријом позоришта и сценског простора. Дипломирао је и магистрирао на Архитектонском факултету у Београду, а докторирао на Факултету техничких наука у Новом Саду. Водио је технички сектор у позоришту "Атеље 212“ и техничку продукцију бројних сценских догађаја.
Аутор је преко сто пројеката у области сценске архитектуре, од којих су многи изведени, као и низа сценографија за позориште, сценске догађаје и телевизију. Редовни је професор и шеф Катедре за уметност примењену у архитектури, техници и дизајну на Факултету техничких наука у Новом Саду, где је и руководилац докторских студија Архитектуре и урбанизма и координатор студијских програма сценског дизајна. На Прашком квадријеналу 2015. године био је члан међународног жирија.
Његови студенти излагали су, и награђивани су на највећим светским манифестацијама у области сценског дизајна и архитектуре (архитектонско и позоришно Бијенале у Венецији, Прашко квадријенале, World Stage Design, Пекиншко бијенале сценског дизајна…). Објавио је књигу “Архитектура позоришта XX века” као и низ публикација, есеја, научних, стручних и критичких текстова у страним и домаћим часописима.
Радивоје Динуловић не прихвата догме и то да нешто у животу и професији мора. Све ради ради посвећено, из знања и убеђења.
Образован 80-их година прошлог века, у време плурализма у естетици, поетици, филозофији, па и на примеру популарне културе –на филму, у позоришту, књижевности, у времену у којем се у тим областима различито али одговорно мислило.
Верује да је неопходно неговање индивидуалности и права на лично мишљење, да је то могуће само кроз културу и образовање и да су то два једина начина којима можемо да утичемо на будућност.
Позориште је за Динуловића место промишљања света који нас окружује, посматрања других људи и себе, простор анализе, разумевања, критичког мишљења, простор емоција и емпатије. Сценски простор је синоним за професију којом се већ деценијама бави на особен и јединствен начин.
аутор и уредник Оливера Милошевић
сниматељ Драгослав Бојковић
монтажер Јаков Пејов
режија Милица Митровић
Коментари