недеља, 25.07.2010, 13:00 -> 15:34
štampajТраг у простору
Није тапија све што пише
Током XX века у Србији су се десиле три велике својинске, земљишно-поседовне прерасподеле и трансформације: аграрна реформа и колонизација, која је трајала од 1918. до 1941.године, потом, аграрна реформа, колонизација, конфискација и национализација од 1945. до 1958. и својинска трансформација, реституција и приватизација, започета у транзиционој Србији деведесетих година двадесетог века, која траје и данас.
Цела јужна, источна и западна Србија није имала земљишни катастар све до 1953. године, већ понегде и данас постоји тапијски систем наслеђен још из турског периода.
Тапија, као јавна исправа, каже где се парцела налази, ко је власник, али у протеку времена тачно утврђивање границе од једне до друге међе није баш једноставно. Када се после Другог светског рата одузимала имовина, одузимало се, на пример, 5.000 хектара неком манастиру, а сад треба идентификовати шта је одузето и шта треба вратити.
У Епархији врањској, управо са тим проблемом су се сусрели. Једно пише у тапијама, а мерења на терену показују друго. Кажу, поднели су седамдесетак захтева за повраћај имовине по Закону о реституцији имовине црквама и верским заједницама, а према подацима којима располажу, црквама и манастирима у Врањској епархији треба да буде враћено око 2.500 хектара земљишта, од тога највећи део, чак 80 одсто је шумски комплекс.
Аутор и уредник је Милица Барјактаревић.
Коментари