Универзитет у Београду - 210 година

Прича о високом образовању у Србији почиње пре 210 година отварањем Велике школе у Београду. Данас наш најстарији и највећи универзитет броји 31 факултет, 11 научних института, око 100 000 студената, 4800 професора и асистената и око 1000 истраживача.

Како се Универзитет развијао? Зашто је био један од најбогатијих универзитета између два рата и шта се сада дешава са задужбинама и фондовима? Шта је аутономија универзитета и колико је она важна? О томе, као и о промени образоване парадигме коју је донела Болоњска декларација, о међународној сарадњи али и о будућности високог обрзаовања, о формирању универзитетски мрежа, рангирању и вредновању универзитета, за РТС говоре: академик Владимир Бумбаширевић, проф. Иванка Поповић, проф. Бранко Ковачевић, проф. Дејан Поповић и проф. Живан Лазовић.

Своје утиске о боравку на Универзитету у Београду преносе студенти из Индије, Пољске и Бангладеша које је у Београд довео обједињени мастер програм за астрофизику - Астро Мундус.

О Србији и искуствима стеченим на Београдском универзитету говори лектор за јапански језик Тацуја Хирано. На који начин доживљава Универзитета у Београду сведочи Игор Пашти, најмлађи докторанд на Факултету за физичку хемију. А о међународној научној сарадњи и својим искуствима говори Магдалена Ђорђевић, руководилац значајног научног пројекта о кварк-глуонскокој плазми који финансира Европска унија.

Уредник: Јелена Мицић
Сценарио: Јелена Мицић и Наталија Синановић
Редитељ: Милан Јовановић 

Коментари

Da, ali...
Како преживети прва три дана катастрофе у Србији, и за шта нас припрема ЕУ
Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом