Трезор

На рубу памети - Сачуван је други део снимка позоришне представе. Знаменити Крлежин роман који је са великим успехом приказиван на сцени Југословенског драмског позоришта представља протест против корумпираног буржоаског друштва у коме је новац основно етичко мерило. На Стеријином позорју 1964. године награду за глумачко остварење добио је Љуба Тадић, за драматизацију Вера Црвенчанин, а за режију Мата Милошевић. Представа је приказана у Паризу, Софији, Варшави, Вроцлаву, Букурешту, Бечу, Кијеву, Москви и Лењиграду. У знак захвалности и признања Мати Милошевићу је додељена плакета РТБ, 1974. године. "... Адаптер Вера Црвенчанин и редитељ Мата Милошевић тежили су да се реалистички насликана хумана фигура главног јунака непрестано налази усред затворског круга који образују десетине сабласних домијеовских карикатура; они су настојали да сцена буде ефектног пропагандног политичког плаката, са чијег се дна кези зло лице једног хомогеног колективног протагонисте, једно пакосно лице саздано од безброј малих гротескних експлозија живота." (Владимир Стаменковић, "Нин", 03.11.1963)

- Улоге Љуба Тадић, Петар Словенски, Стојан Дечермић, Карло Булић, Зоран Стојиљковић, Марко Тодоровић, Миодраг
Радовановић, Зоран Ристановић, Милан Ајваз, Млађа Веселиновић, Јожа Рутић, Марија Милутиновић, Славко Симић
- Писац Мирослав Крлежа, адаптација Вера Црвенчанин, сценографија и костимографија Петар Пашић, сликар маски Карло Булић, позоришна режија Мата Милошевић; ТВ реализација: слика Велимир Инован, светло Драгутин Ђорђевић, звук Бошко Николић, микроман Антоније Бугарски, видео миксер Зоран ковачевић, магнетоскоп Александар Ћетковић, техн. вођство мр. Мирослав Борисављевић, организатор Вера Маргитић, камерман Братислав Грбић, Мирослав Воркапић, Сретен Стојановић; секр. режије Милана Стојановић, асист. режије Божидар Марковић, редитељ Здравко Шотра
- Позоришна премијера 24.10.1963; снимано 29.05.1968; премијерно емитовано 04.07.1968; Редакција драмског програма; репризирано у "Трезору" поводом 110 година од рођења Мирослава Крлеже 19.02.2003. и поводом 110 година од рођења Мате Милошевића и 30 година од смрти Мирослава Крлеже 22.12.2011.

Четвртак, 29.10.2015. на РТС Сателит

Избор из ранијих "Трезора": Емисија о црепуљама из Злакусе и лековитој води и пешчар-камену из Беле воде

Црепуљар из злакусе, Људи говоре - Црепуљар је народни назив за мајстора који израђује црепуље и друго посуђе. Један од последњих таквих мајстора је Милан Савић, из села Злакусе код Титовог Ужица. Мајстор Милан објашњава и показује све појединости у вези са овим мало познатим занатом који иначе, многи бркају са грнчарским. Емисија има карактер етнографског документа. Из критике: "И емисија Црепуљар из Злакусе из серије Људи говоре и Свет једног Игора настале су у истој редакцији од истог уредника, Недељка Јешића и истог редитеља Мике Милошевића. Прва представља још једног међу досад виђеним такозваним људима из народа који умеју тако лепо да говоре о ономе о чему тако разложно и мудро мисле. Црепуљар Милан Савић говори у емисији о свом занату да би гледаоцима неосетно испричао далеко више о себи. Он све ради сам, што је својеврсни анахронизам у времену усавршене "беле технике", а што је, како он у емисији каже, такав занат од памтивека. Он додуше није рекао, али се из емсије осетило да је то посао који њему доноси нешто ненаплативо - радост стварања..." (Олга Божичковић, "Политика", 11.01.1980.)

- Учесник: Милан Савић
- Сценаристи Недељко Јешић, Мика Милошевић; продуцент Момчило Павловић, сниматељ звука Слободан Ракочевић, асистент Драган Мојсовић, синхронизација Владимир Додиг, Ђуро Предовић; расветљивач Станимир Стојановић, Радоје Живановић; секретарица режије Радица Јованчићевић, музички сарадник Влада Радуловић, сниматељи Завиша Стојковић, Миле Лукић; организатор Александар Јанковић, монтажер Јасна Штолба, редитељ Мика Милошевић
- Премијерно емитовано 12.12.1979, Редакција општеобразовног програма, уредник Ђоко Стојичић; репризирано 22.09.2015. у "Трезору"

Бела вода, између воде и камена, Људи говоре - Сажета прича о селу Беле Воде, смештеном на десетак километара од Крушевца, чији је живот у прошлости углавном зависио од чуди реке Мораве. Село је добило назив Бела Вода по некадашњем врелу које је избијало у белим, пенушавим млазевима. Бела Вода је чувена по својим природним богатствима, пре свега по беловодском пешчару-камену који се експлоатише већ шест векова, а затим и по извориштима минералних вода. Захваљујући бројним мајданима богатим добрим каменом, Бела Вода је била вековима престоница клесарске уметности и занатства Моравске Србије. О значајној експлоатацији беловодских мајдана говори и чињеница да су између два светска рата камен експлоатисале две фирме из Београда, а Министарство трговине и индустрије је у два наврата отварало Зидарско-каменорезачку школу за школовање неимара и клесара. Мештани села говоре о историји села и како се и од чега се некад живело. Каменорезац Јован Димитријевић прича о свом занату каже од тог камена прављене су многе лепе зграде широм Југославије, најпознатије зграде грађене од тог камена у Београду су црква Св. Марка и зграда Дома синдиката. Све је мање младих у селу па се занати полако гасе тако је по његовим речима на почетку века било 200 каменорезаца а данас их је остало тек десетак.

- Учесник: Јован Димитријевић
- Сценариста и водитељ Велибор Лазаревић, продуцент Александар Јанковић, организатор Милорад Петровић, асистент сниматеља Александар Митровић, сниматељ Раде Николић, сниматељ звука Драган Богдановић, расветљивач Радоје Живадиновић, секретар режије Љубица Петровић, монтажер Милица Лазић, редитељ Александар Остојић
- Премијерно емитовано 07.10.1985, Редакција општеобразовног програма, уредник Ђоко Стојичић; репризирано 22.09.2015. у "Трезору"