Трезор

Пионири Деветнестог века, серија Прича о фотографији, друга епизода  - "Већ половином XИX века постало је јасно какве све потенцијале доноси развој фотографије. Ипак, фотографија и њени посленици у овом веку тек су трагали за правим местом у друштву и уметности. Потреба за фотографским портретима постаје велика. Фотографија почиње да се шири у све крајеве света муњевитом брзином. Веровало се да ће напредак фотографије угрозити сликарство. У то време, у многим новинама, на научним скуповима, уследили су оштри напади на фотографију. Нарочито су је оштро осуђивали сликари и графичари. Али фотографија је изборила место под сунцем. То су увидели многи, међу којима и славни песник Шарл Бодлер, који јој је приписао улогу слуге уметности и науке, а сликар Пол Деларош је узвикнуо: 'Од данас је сликарство мртво!' У овом веку, иако на самом почетку фотографије јављају се велика имена. Поменућемо само нека: Енглескиња Џулија Маргарет Камерон. Француз Надар, Швеђанин Оскар Рејландер, Енглез Хенри Робинсон, наш Анастас Јовановић..." - речи су Мирка Ловрића на почетку друге емисије о фотографији.

- Учесници: водитељ Мирко Ловрић, саветник Музеја града Београда Радмила Антић
- Сценаристи Мирко Ловрић, Станко Црнобрња, Дејан Јакасовић, Предраг Синђелић; реализација: Иван Гај, Миодраг Симоновић, З. Воларевић, М. Лазић, Миодраг Ракоњац, Д. Марковић, Ђорђе Ђуровић, Милица Ејдус, Ђурђе Ђачић, Рихард Мерц, Раде Јоановић, Љубомир Вучковић, М. Митровић, Д. Стефановић, Жарко Обрачевић, Горан Бурић, Предраг Синђелић; редитељи Станко Црнобрња, Дејан Јакасовић; уредник Ибрахим Хаџић
- Премијерно емитовано 24.10.1981; Редакција школског програма, уредник Чедомир Мирковић

Демократична уметност, серија Прича о фотографији, трећа епизода  - "У почетку се фотографији као главна препрека неметнула компликована и скупа израда слика. Када је то савладано, већ средином XИX века, израда фотографије постала је једноставнија и упола јевтинија. У ово време чине се напори да се створи стереоскопска фотографија. Камере су имале два објектива који су били удаљени један од другога приближно као људске очи. Таквим апаратом радио је и наш први фотограф Анастас Јовановић, који је оставио велики број драгоцених снимака наших културних, политичких и других јавних личности. Међутим, прави корак ка осамостаљењу фотографије и фотоапарата учинио је Американац Џорџ Истман. Он је пронашао и патентирао Кодак бокс камеру и желатински рол-филм. Ова камера и филм и данас се користе, у нешто измењеном облику..." каже Мирко Ловрић у уводу за ову  епизоде.

- Водитељ Мирко Ловрић
- Сценаристи Мирко Ловрић, Станко Црнобрња, Дејан Јакасовић, Предраг Синђелић; реализација: Иван Гај, Миодраг Симоновић, З. Воларевић, М. Лазић, Миодраг Ракоњац, Д. Марковић, Ђорђе Ђуровић, Милица Ејдус, Ђурђе Ђачић, Рихард Мерц, Раде Јоановић, Љубомир Вучковић, М. Митровић, Д. Стефановић, Жарко Обрачевић, Горан Бурић, Предраг Синђелић; редитељи Станко Црнобрња, Дејан Јакасовић; уредник Ибрахим Хаџић
- Премијерно емитовано 31.10.1981; Редакција школског програма, уредник Чедомир Мирковић

Уторак, 29.09.2015. на РТС САТ

Избор из ранијих "Трезора": Други део представе "Солунци говоре" и наставак разговора са Цисаном Мурусидзе и Душаном Ђоковићем

Час историје, други део - наставак разговора о позоришној представи Солунци говоре са председником Академије уметности Душаном Ђоковићи и редитељком Цисаном Мурусидзе.

- Снимано 04.09.2015, премијерно емитовано 15.09.2015; Редакција за историографију, уредник Добривоје Илић

Солунци говоре, други део - циклус ТВ театар. Други део снимка позоришне представе у којој глуме студенти Академије уметности из Бањалуке Марија Ђајић, Иван Перковић, Данило Керкез и студенти Академије уметности из Београда Саша Симовић, Стефан Ковачевић, Дарко Ивић и Срђа Бјелогрлић

- Премијерно емитовано 19.10.2014; Редакција драмског и серијског програма, уредник Марко Новаковић; репризирано 15.09.2015. у "Трезору"

Уторак, 29.09.2015. на РТС 3

Избор из ранијих "Трезора":  Репиза емисије "Музеј телевизије" поводом гашења аналогног ТВ сигнала

Музеј телевизије - Емисија даје хронолошки преглед досадашњих напора за оснивање музеја телевизије, као и изјаве иницијатора за његово стварање. Прву иницијативу о оснивању Музеја телевизије покренуо је редитељ Станко Црнобрња 1988. године; идеју обнављају и комплетирају пројекат Мира Оташевић и Бојана Андрић 1993. године и од тада редовно скрећу пажњу на потребу оснивања ове инстутуције од националне вредности, као и на основну делатност будућег музеја телевизије коју чини прикупљање, класификацију и чување остварења од трајне медијске вредности (домаћу и страну збирку програма), као и поставка предмета, технолошких  система, те инсталација из историје телевизије. Пројекти који су ишли ка истом циљу били су програми "Теветеке" и "Трага", свакако и садашњег "Трезора" - који су својеврсна поставка виртуелног музеја телевизије.

- Уредник и аутор Бојана Андрић, уредник истраживач Весна Игњатовић, реализатор Диана Бошњак, монтажер Зорица Џабић
- Премијерно емитовано 18.05.2004; репризирано 26.08.2004; 05.12.2008; 29.03.2010; 06.06.2015; Редакција за историографију, уредник Бојана Андрић