Трезор

"Златиборци" из серије Азбука уанимања и "Кречари из Брезовице из серије Људи говоре

Златиборци, Азбука занимања - У музеју у Чајетини изложени су предмети од дрвета које су правили вешти златиборски мајстори, ти занати и предмети настали од дрвета полако нестају. То су дрвене кашике, тањири, преслице, разбој, каце, луч, брдо за разбој, преслице и тд. А шта златиборци још увек умеју да направе од дрвета говори  Љубиша Ђенић: "Милан Милићевић проучавајући живот Златибораца пре више од 100 година између осталог забележио је да занатство на Златибору није развијено али да је сваки Златиборац способан да за своје потребе направи основне предмете који прелазе уметнички домет. Ово Златиборско занатство и производи били су условљени богатством Златиборских шума зато је цео живот Златибораца везан за дрво. Многе ствари данас се више не израђују. Од тих ретких заната остало је још неколико... " О свом занату говоре дрводељац, лучар, качар, самарђија, кириџија, брдар и катранђија.

- Учесници: Љубиша Ђенић, Радован Радибратовић, Василије Тошић, Крста Томашевић, Сретен Ковчић, Јеврем Ковчић, Ратко Кузељевић
- Сценариста и уредник Недељко Јешић, организатор Слободан Радовановић, расветљивач Радоје Живковић, сниматељ звука Славко Симић, сниматељ Милан Худина, асистент сниматеља Родољуб Богдановић, монтажер Јелица Иватовић, секретарица режије Марија Кнежевић, редитељ Мика Милошевић
- Премијерно емитовано 08.06.1976, Редакција општеобразовног програма, уредник Ђоко Стојичић

Кречари из Брезовице, Људи говоре - Између два планинска обронка слило се уз малу речицу село Брезовица које се сем по путној табли може препознати и по диму који се над њим вије дан и ноћ. Додуше раније се димило много више, јер се готово свако домаћинство бавило печењем креча, а сада се то доста смањило па на 125 кућа има свега 25 кречара не рачунајући оне који им помажу. Брезовица је позната по кречу и кречарима, у том крају има четири каменолома, некада се радило ручно али сада се ради са експлозивом или машинама. Некада се креч преносио воловским колима до пијаца Крагујевца, Крушевца, Велике Дренове али зарада није била велика. Након рата се продаје на пијацама у Крагујевцу, Крушевцу, Мрчајевцу, Митровици, Врњачкој Бањи... У селу Брезовица, снимљен је цео процес прављења креча од ломљења камена у каменолому, паковања кречане, ложење пећи, прављења креча, гашење креча у базену са водом па све до транспорта до потрошача.

- Учесници: Слободан и Живко Миодраговић, Милан Гиџић, Петар и Радмило Радосављевић, Милутин Ђорђе, Бранивоје и Драган Петровић; Богдан Костић, Ђорђе Богичевић, Радомир Петрашиновић, Ђорђе Шибалић,
- Сценариста Недељко Јешић, Никола Ћурчин; сарадник Велибор Лазаревић, продуцент Александар Јанковић, организатор Милорад Петровић, расветљивач Хранислав Јанићијевић, сниматељ звука Радослав Миљковић, синхронизација Миодраг Ж. Вучковић, секретарица режија Љиљана Јовићевић Милић, асистент сниматеља Александар Митровић, сниматељ Завиша Стојковић, монтажер Душанка Крстић, редитељ Никола Ћурћин, уредник Недељко Јешић
- Произведено 1987, Редакција општеобразовног програма, уредник Ђоко Стојичић

Четвртак, 24.09.2015. на РТС САТ

Избор из ранијих "Трезора":  Емисија из серије "Златне руке" снимљена у чувеној београдској Балканској улици

Језици света - прва емисија из серије О језику из језика покушаће да одговори на питање колико се укупно језика говори у свету, какве везе и сличности међу различитим језицима постоје и како се језици сврставају у поједине језичке подгупе унутар сваке од њих. Серија Школске редакције О језику из језика бави се важним лингвистичким темама - пореклом језика, сврставањем језика у поједине језичке породице, посебно индоевропском породицом језика и сваком од индоевропских група појединачно. Како су се у почетку малобројни носиоци изворних језика временом ширили по земљи и међусобно раздвајали, изворни језици су се делили на своје дијалекте, од којих су временом настали различити језици унутар истих језичких група. Као и сви други програми Школске редакције, и овај је емитован на Првом програму пре подне, са репризом истог дана после подне.

- Учесник: водитељ мр Миленко Панић
- Сценарио др Иван Клајн; уредник серије Винка Матијашић; сниматељ звука Душан Вујић; монтажа Стојан Илић; камермани Фатмир Нуши, Јован Радовић; редитељи Светлана и Зоран Поповић 
-  Премијерно емитовано 27. септембра 1988, Редакција школског програма, уредник Ибрахим Хаџић; репризирано 08.12.2010. у "Трезору" поводом Године књиге

Индоевропска језичка породица - друга емисија серије О језику из језика открива како су научници почетком прошлог века, служећи се методама компаративне лингвистике, систематизовали индоевропску језичку породицу којој припадају санскрт, стари и данашњи персијски, грчки и латински (од кога су постали данашњи романски језици), словенски и германски језици. Кроз примере, гледаоци ће моћи да виде како се открива заједничко порекло речи, које су у различитим језицима, бар на први поглед, сасвим различите и како су научници покушали да реконструишу индоевропски језик на основу данашњих језика. Емисија покушава да одговори и на питања где су, када и како живели Индоевропљани о чему се може закључивати искључиво на основу речи, јер никаквих материјалних споменика о тако давној прошлости нема нити их може бити.

- Уредник серије Винка Матијашић; сценарио др Иван Клајн, Светлана и Зоран Поповић; водитељ мр Миленко Панић; слика Ирена Милошевић; мајстор светла Златко Павловски; мајстор звука Андрија Новаковић; микроман Јово Џабић; музички сарадник Виктор Симић; миксери слике Саша Рашић, Татјана Поповић; дигирални ефекти Бранко Салић; техничко вођство инж. Никола Ђурић, магнетоскоп Будимир Хрњак; електроснка монтажа Радомир Тодоровић, Мирко Кртески; сценограф и натписи Саша Николић; камермани Драган Матијевић, Периша Ђинђић; главни камерман Мариус Тоадер; секретар релаизатор Снежана Житник Пауновић; помоћник редитеља Љубивоје Марковић; редитељи Светлана и Зоран Поповић
- Премијерно емитовано 11.10.1988, Редакција школског програма, уредник Ибрахим Хаџић; репризирано 25.09.2014. у "Трезору"

Мајстори из Балканске улице - из серије Златне руке. Водитељ Драгослав Савић разговара са мајсторима у њиховим радњама. О будућности ове улице некада пуне старих заната говори инж. арх. у Урбанистичком заводу Смиља Каначки. О свом послу говоре занатлије из Балканске улице: абаџија, печаторезац, воскар, опанчар, јорганџија, посластичар, обућар, сарач и други.

- Учесници: инж. арх. Смиља Каначки; абаџија Обрад Ћертић; печаторезац и гравер Живојин Димитријевић; воскар Илија Иванишевић; опанчар Богољуб Стефановић; модискиња Радмила Станојковић; столар Сретен Станојковић; јорганџика Софија Лекић; посластичар Исмет Јунузовић; чистач обуће Аслан-Аца Ибраимовић; обућар Живко Живковић; помоћна радница Катица Перовић; технолог-кујунџија инж. Миодраг Зарић; сарач Сава Колунџија; сарач Живорад Шарчевић
- Водитељ Драгослав Савић, сниматељ Милан Худина, асистент сниматеља Тодор Јовић, расветљивач Хранислав Јанићијевић, сниматељ звука Драган Богдановић, монтажер Гордана Милић, редитељ Мика Милошевић, уредник Недељко Јешић
 - Премијерно емитовано 24.02.1974, Редакција општеобразовног програма, уредник Ђоко Стојичић; репризирано 08.10.2009, 03.02.2010. и 28.01.2014. у "Трезору"

Коментари

Da, ali...
Како преживети прва три дана катастрофе у Србији, и за шта нас припрема ЕУ
Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом