Трезор

О редитељу Ратку Илићу говори уредник Драмског програма ТВБ Филип Давид, затим драма "Из живота једног нарокомана"

Филип Давид о Ратку Илићу - Књижевник Филип Давид био је уредник у Драмског програма ТВБ од 1966, а од 1971. је међу оснивачима Другог програма Телевизије Београд, првог колор канал код нас и имао је у целини више експерименталан карактер и у жанровима и у приступу и коришћењу новог електронског медија. Као уредник те нове Редакције драмског програма радио је Филип Давид и са Ратком Илићем и сада говори о тој сарадњи, о Ратковој склоности ка документаризму у којемувек тражи драматику приче као и драматику тренутка и детаља. Давид говори о несвакидашњој продукцији и истрајности редитеља да током више од шест година прати једног наркомана и његову породицу...

- Учесник: Филип Давид, књижевник.
- Сниматељ Горан Прокић, асистент Драган Бараћ, сниматељ звука Слободан Мишић, микроман Миљан Грубановић, расветљивач Миодраг Врховац, организатор Слободан Богдановић, уредник истраживач Весна Дошен, монтажер Зорица Благојев, аутор Бојана Андрић
- Снимано 20.08.2015, премијерно емитовање; Редакција за историографију, уредник Добривоје Илић.

Живот једног наркомана - Ратко Илић је у периоду од 1975. до 1981. године пратио судбину младих београдских наркомана, покушаје да се отргну од дроге, бекства и враћања, све дубља пропадања, са надом и неизвесношћу. Из тог дугогодишњег озбиљног пројекта реализована су две једночасовне документарне драме: Из живота једне наркоманке и ова, која је данас на програму Трезора. Из критике: "Својим прилогом, који београдска телевизија још насловљава и као драмски циклус Документи времена, редитељ Ратко Илић је направио подвиг без преседана у нашој телевизијској пракси. Он је практично скоро деценију посветио једном проблему, што је подразумевало стрпљиви и упорни рад чији је крајњи исход био сасвим неизвестан. У нашем брзом времену, између осталог и трке за тренутном зарадом, била је то инвестиција на дугу стазу. Сада, када је резултат пред нама, она је и ненаплатива и неисплатива. Нема цену и то у овом истом смислу - колико њу нема људски живот. У оба појединачна случаја биле су то исповести крајње искрене и истините. И трагичне у својој једноставности и огољености. Ту нико ништа намерно не драматизије, а све нас погађа, тиче нас се и потреса. Јер се ради о људским животима, тако стравично угроженим, а немоћним и без снаге да се човек сам заштити и одбрани. Такво суочавање са животом, са "човековом судбином" у највише  могућном изворном изразу, јединствено је својство телевизије. И зато су ти исповедни делови из живота ових младих људи праћени током неколико година -  телевизија у свом апсолутном виду. У поређењу са претпоставком о једној писаној драми са истом темом овај драматични документ је одмах и неопозиво постигао, за писце често недостижно својство, универзалност. Из оба дела емисије зрачи један људски прилаз свим тим младим бићима које је погодила иста несрећа. А "све што је људско не може нам бити страно." (Олга Божичковић, "Политика", 03.11.1981)

- Сценариста и редитељ Ратко Илић; сниматељи звука Драган Грозданић, Иван Жакић; обрада звука Рихард Мерц; сниматељи Душан Стефановић, Јосип Кларица, Војислав Опсеница; монтажер Весна Дујмовић; уредник Филип Давид
- Премијерно емитовано 28.10.1981; Редакција драмског програма, уредник Филип Давид; репризирано 14.09.2005 у "Трезору".

Уторак, 01.09.2015. на РТС САТ

Емисија о колекцији телевизијских апарата Саве Мађарова из Зрењанина

Златна колекција мајстор Саве - "И они имају душу, и они су били чланови нечијих фамилија" - каже о данашњим члановима своје породице, телевизорима којих има око две стотине, Сава Мађаров, ТВ механичар из Зрењанина који је само званично у пензији. И данас с пуним ентузијазмом поправља старе телевизоре, а нарочито своје фирме - Електронске индустрије Ниш, према којој и данас осећа безрезервну лојалност. Јер, "Електронска" га је, каже, одшколовала и омогућила му да се бави послом који је одмалена желео да ради. Мајстор Савина колекција није само збирка ТВ пријемника, она је својеврстан приватни музеј телевизора чија врата он, као стрпљиви кустос пун информација, широм отвара добронамерницима. Сви телевизори на његовим полицама су различити и готово сви раде. Сведоче о развоју наше телевизијске индустрије, али и о временима када се њихов улазак у кућу прослављао као важан породични догађај, када се пред њима у кућама скупљало и четрдесет људи, а у кафанама чија су била ексклузива и две стотине. Можда ће се мајстор Савин неформални музеј телевизора и Музеј телевизије у оснивању некада у будућности срести.

- Учесници: Сава Мађаров, ТВ механичар и колекционар ТВ пријемника, саговорник Иван Крстић
- Сниматељ Младен Васић; снимљени материјал обрадила Јована Филиповић; уредници истраживачи Весна Игњатовић, Весна Дошен; сарадници Бојана Милојевић, Сандра Милошевић; монтажери Бранислава Теодосић, Ана Ђурковић, Станко Повић; аутор Иван Крстић; уредник Бојана Андрић
- Снимано 22.03.2011. у Зрењанину, премијерно емитовано 12.03.2013; Редакција за историографију.

Уторак, 01.09.2015. на РТС 3

Трећи део емисије снимљен је обали Саве где се најчешће друже пријатељи из младости и сарадници на истом телевизијском послу редитељ Пит Теслић и сценограф Жак Кукић

Пит и Жак на Сави - трећи део разговора снимљен је на обали Саве, на једном сплаву код Блока 45, где се разговору придружио сценограф Жак Кукић. Ово је била права прилика да саговорници упоређују своје студентске дане и прве кораке у телевизијском медију, да говоре о својим блиским сарадницима, о заједничком раду и неизбежном животу на реци, свако за себе на свом пловилу и заједно на сувом, на сплаву који је обојици у блиском комшилуку. У емисији су коришћени инсерти из Програмског архива телевизије.

- Учесници: Петар Пит Теслић, Живорад Жак Кукић, Бојана Андрић
- Сниматељ Милан Илић, сниматељ звука Мирослав Радишић, сарадник-сниматељ Милена Јекић, организатор Гордана Грдановић, уредник истраживач Весна Игњатовић, монтажер-реализатор Бранислава Теодосић, уредник Бојана Андрић
- Снимано 16.09.2009, Редакција за историографију

Стуб - емисија снимљена поводом 600 година Београда. Позорница за историјску драму о Деспоту Стефану Лазаревићу треба да буде међу голим зидинама, сценограф Жак Кукић црта зидине, жели да ту постави и стуб Ђурађа Зубровића. Иде ка Космајским манастирима Тресије и Павловац, потом стиже у порту цркве Св. Илије пророка и разгледа стуб Ђурђа Зубровића (споменик од изузетног значаја) стуб је обележје места смрти Деспота Стефана Лазаревића и подигао је његов властелин Ђурађ Зубровић 1427, а поп Вукша је уклесао изузетну похвалу Деспота Стефана. Свештеник отац Спасоје говори о значају тог стуба и народним веровањима да доноси кишу. Снимање емисије помогли Републички завод за заштиту споменика културе, Епархија Шумадијска, Црквена општина Марковац.

- Учесници: сценограф Жак Кукић, свештеник цркве Светог Илије Пророка отац Спасоје
- Сценарио Мирјана Милојковић, сниматељи звука Урош Ковачевић, Дејан Ивановић; директор фотографије Мирољуб Поповић, асистент сниматеља Александар Ховјецки, монтажер Владислава Варнаи, редитељ Петар М. Теслић
- Премијерно емитовано 19.04.2004, Редакција документарног програма, уредник Божидар Николић.

Коментари

Da, ali...
Како преживети прва три дана катастрофе у Србији, и за шта нас припрема ЕУ
Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом