Трезор

Најављено за 15. априла 2015, а није емитовано због преноса из Скупштине

Све о Београдском маратону - Гледаоци Трезора препознаће нашег данашњег госта Брану који је пре пет година тако лепо причао о свом брату Душку Радовићу, а и сада ће вам причати мање познате или сасвим непознате догађаје поводом Београдског маратона. Намеравали смо да снимимо сећања Бране Радовића на крову Београђанке, али јак ветар нас је отерао спрат ниже, но како ни на Видиковцу није било много боље, сишли смо још један спрат ниже у телевизију Студија Б где нас је у своју собу колегијално примила уредница Нада Петронијевић. Тако нам је и са њених прозора стаза београдског маратона била "као на длану". Брана је причу о маратону започео показујући фотокопију плаката из 1910. године на којем се најављује "Велика пешачка утакмица Обреновац-Београд" јер то јесте истински Први београдски маратон. (препис са плаката: Недеља 2. мај 1910. Полазак такмичара из Обреновца биће у 3 часа после подне, повратак се очекује између 5 и по и 6 часова. Победни стуб биће у Кошутњаку. Ложе од 4 седишта 12 динара. Серкл на окомку где ће бити Краљева ложа 2 динара. И место столова 2 динара, ИИ место столова 1 динар, стајање 0.50 динара, чланови 0.30 динара). Касније, маратон у Београду покренуће почетком седамдесетих "Вечерње новости" и коначно стижемо до 1988. и обновљеног Београдског маратона, на иницијативу нашег данашњег саговорника Бране Радовића и новинара Студија Б Ђоке Вјештице. А детаље о иницијативи, припремама, правилима, организацији и одржавању тог Првог београдског маратона сазнаћете у овој емисији. Само да кажемо да је парола организатора тог првог маратона била: "Са што више трчања, а што мање ходања стићи што даље од старта!" Стазу првог маратона одредио је Фрањо Михалић. Брана Радовић је сачувао на ВХС касети снимак емисије Првог Београдског маратона, који ми у програмском архиву немамо. Данас ће моћи да се виде делове тог снимка, а цео снимак ћемо ускоро емитовати када употпунимо све податке који снимку недостају. Телевизија Београд снимала је 8. маја 1988. Први београдски маратон са осам ЕНГ екипа и једним хеликоптером, репортери су били Срђан Кнежевић и Душко Кораћ, а коментатори у Студију Драган Никитовић и Милојко Пантић; редитељ Веско Грозданић је затим са екипом, чим се завршио маратон измонтирао све снимљене материјале, тако да је једносатна емисија о маратону била на програму већ у 17 часова, а увече је следио директан пренос доделе награда победницима у Скупштини града. Сениорке: прва Радисавка Рачић, АК "Црвена Звезда", Београд; друга Наташа Јаговић, АК "Жељезничар", Сарајево; трећа Мара Мићановић, АК "Слобода", Тузла. Сениори: први Рифат Зилкић, АК "Косово поље"; други Горан Раичевић АК "Црвена Звезда", трећи Сава Алемпић, АК Војводина" и победници јуниора, рекреативаца, екипни победници итд.

- Учесници: атлетичар и спортски радник Бранимир Радовић, саговорник Бојана Андрић 
- Сниматељ Милена Марковић, сарадник Маријана Чутурило, организатор Гордана Грдановић, графичка обрада Дарко Петровић, монтажер Љубомир Плављанић, аутор Бојана Андрић
- Снимано 7. априла 2015, премијерно емитовање; Редакција за историографију, уредник Добривоје Илић

Стазе славе, Повратак звездама - емисија посвећена успесима југословенске атлетике. Драган Петровић говори о развоју наше атлетике и њеним најуспешнијим представницима маратонцу Фрању Михалићу и тркачу са препонама Станку Отенхајмеру. Фрањо Михалић је снимљен у свом стану са трофејима које је освојио, у емисији је коришћен архивски материјал са трка на којима је освојио медаље. Архивски материјал тренинга Станка Отенхајмера и трке у Стокхолму где је освојио сребрну медаљу као и трка са препонама на мечу Југослвија-Енглеска.

- Учесници: Фрањо Михалић, Станко Отенхајмер, Драган Петровић
- Сниматељи Раде Николић, Предраг Тодоровић; монтажер Бранка Чеперац, редитељ Мића Милошевић
- Произведено 1973, Редакција документарног програма, уредница Зора Кораћ; репризирано 19.07.2007; 28.05.2013. у "Трезору"

Среда, 01.07.2015. на РТС САТ

Избор из ранијих "Трезора":  Сећање на Зору Дремпетић, интерпретаторку врањанских песама

Уметница врањанске песме, Сећање на Зору Дремпетић - двадесетосма емисија серије Док је света и века - Зора Дремпетић, интерпретаторка врањанских песама, рођена је у Белој Паланци 1.августа 1927. године, одакле са родитељима, још као беба, долази у Београд. Љубав према песми понела је из куће где се много певало и свирало. По завршетку Гимназије, прикључује се позоришту и са успехом наступа  у представама, нарочито у "Коштани", што је доводи до Радио Београда. Музички стручњаци Властимир Павловић Царевац, Душан Радетић и Ђорђе Караклајић били су одушевљени њеним гласом. Чувши је како пева врањански мелос, Царевац је први пут одустао од свог правила да певач пева песме из краја одакле је рођен.  Зора и фомално полаже аудицију 1952. године и постаје вокални солиста Радио Београда. Већ наредне године, певала је за филм "Циганка" у режији Војислава Нановића што је још више допринело њеној популарности. Тако је за бугарски национални радио снимила две плоче. Крајем седамдесетих, Зора Дремпетић све ређе прихвата позиве за јавне наступе схвативши да долазе нова времена, другачија од оног  у коме су глас и интерперетација били најважнији адути и на основу чега се процењивало да ли је неко певач или би то само желео да буде. Током  своје каријере снимила је свега неколико грамофонских плоча, а у Звучном архиву Радио Београда данас је сачувано само 25  Зориних снимака. Умрла је 2. маја 2013. заборављена од многих. Ипак, њена интерпретација ће остати вечита школа за певање врањанских песама. О животу и музичком раду Зоре Дремпетић разговарали смо са Сашом Јаношем, музичким уредником Радио Панчева коме је Зора дала једини интервју од како се повукла са музичке сцене, за његову емисију "Песма и прави певачи", 2004.године

- Учесници: Саша Јанош, саговорник Сандра Милошевић
- Сценариста и водитељ Сандра Милошевић, сниматељ Андреј Оштрбенк, асистент сниматеља Иван Васиљевић, сниматељ звука Гордан Јовић, расветљивач Младен Перић,организатор Јелка Гук, монтажер Ана Ђурковић, монтажер реализатор Бранислава Петровић, уредник Бојана Андрић
- Премијерно емитовано  9. априла 2015, Редакција за историографију, уредник Добривоје Илић.