субота, 04.07.2015, 23:10 -> 13:35
štampajОркестар: Удараљке
Када се говори о музици каже се да је ритам њена суштина. Због тога у орекстру удараљке, као искључиви представници ритма, мада стоје у позадини, имају значајно место: умеће свирања на удараљкама састоји се из ударања, лупања, трескања, куцкања и бубњања.
Иако су у историји човечанства зачеле музику, и мада их је већ Лили увео у оркестар у 17. веку, процват у европској музици удараљке су доживеле тек у 20. веку. Прекретницу означава прво извођење балета "Посвећења пролећа" Игора Стравинског 1913, у којем композитор кроз жестоку структуру и ритам наглашава употребу дувача.
Премијера је у оно време изазвала жестоку реакцију публике и побуну шире јавности, али и данас многи доживе шок при првом слушању ове композиције. Остала су сведочења са праизведбе да десет минута није могла да се чује ниједна нота, иако дело траје непуних пола сата. Публика је викала: "Скандал! Браво! Престаните!"
Али, вратимо се удараљкама. Мада је ритам суштина извођења, удараљке могу да произведу и мноштво звукова. Сваки је другачији. Тако, када се триангл удари у угао или по ивици, добију се високи тонови, ближе средишту, дубоки. Перкусиониста мора да свира све инструменте из породице удараљки. Посебно су важни: ксилофон, вибрафон и звона. Тимпанисти су изузетак. Будући да тимпани имај свој регистар, они су задужени само за свој инструмент и не морају да знају да свирају остале.
У емсији ћете чути одломке из Брукнерова Седме симфоније, Музику за жичане инструменте, удараљке и челесту Беле Бартока, Симфонију број 3 Витолда Лутославског и Валцер Мориса Равела.
Кроз емисију вас води сер Ђерђ Шолти, диригент и Дадли Мур, глумац.
Уредник је Невена Тодоровић.
Коментари