Трезор

И у рату и у миру - Уочи годишњице 70 година победе над фашизмом гост "Трезора" је борац Прве пролетерске бригаде, осамдесетпетогодишњи Сплићанин Зденко Дупланчић, председник Општинског одбора СУБНОР-а Савског венца, потпредседник СУБНОР-а Београда, члан Р.О. СУБНОР-а Србије и Комитета за међународне везе. Зденко Дупланчић имао је само тринаест година када је пошао у партизане, а петнаест када је ослобађао Београд. Потиче из богате и угледне сплитске породице. Као ученик био је члан СКОЈ-а, а 1942. изишао је из окупираног Сплита и убрзо упућен у Прву пролетерску бригаду. Иако још дете није се плашио, тих година се брже одрастало. Са Првом пролетерском бригадом прошао је целу Босну, Србију, ослобођао Београд, а нешто касније ипрошао цео Сремски фронт до Трста. Као помоћник на тешком митраљезу те елитне бригаде из првог реда је учествовао у најтежим биткама Другог светског рата. Иако је од тих дана прошло више од седамдесет година свега се јасно сећа, као да је било јуче. По завршетку рата обављао је више војних и партијских дужности, а пензионисан је 1988. године у чину пуковника авијације. За свој дугогодишњи рад у Југословенкој народној армији и у рату одликован је Орденом за храброст, Орденом југословенске звезде на огрлици, Орденом заслуга за народ са сребрним зрацима, Орденом братства и јединства са сребрним венцем, Орденом Народне армије са златном звездом, Орденом за војне заслуге са златним мачевима, Орденом заслуга за народ са сребрном звездом, Ореденом Народне армије са сребрном звездом, Орденом за војне заслуге са сребрним мачевима, Медаљом за храброст и Медаљом борца.

- Учесници: Зденко Дупланчић, саговорник Бојана Андрић

- Уредник истраживач Маријана Чутурило, организатор Гордана Грдановић, сниматељи Радомир Московлић, Милена Марковић; графичка обрада Снежана Врањковић, монтажер Љубомир Плављанић, аутор Бојана Андрић

- Снимано 28.04.2015, премијерно емитовање, Редакција за историографију, уредник Добривоје Илић

Среда, 06.05.2015. на РТС Сателит

У 94. епизоди серије "Време телевизије" говори се о уметничкој музици у продукцији Телевизије Београд у периоду од 1987. до 1991. године

Музички програм, други део, Уметничка музика, II део - 94. епизода серије Време телевизије сведочи о духовној музици на програму ТВ Београд у периоду од 1987. закључно са 1991. годином. Српска духовна музика, сем у ретким изузецима, заобилажена је у програму Телевизије Београд. Тек крајем овог периода постаје равноправна са осталим музичким садржајима. У репертоару отада бива заступљена духовна музика и старијих, али и дела савремених српских композитора која су настајала у овом времену и бивала извођена на духовним празницима и државним прославама. Најзначајнији продор духовне музике збио се приликом прославе шестоте годишњице Косовске битке. 28. јуна 1989. године преношена је литургија из порте манастира Грачаница. Потом је истог дана са Газиместана преношено извођење кантате Рајка Максимовића "Пасија Светога кнеза Лазара". Уследило је опело косовским јунацинам код споменика на Газиместану. Нарочито је значајан пренос литургије на Божић 1990. године из Саборне цркве у Београду . Тада је први пут у историји Телевизије Београда преношена Божићна литургија и уједно то је био први пренос литургије коју је пратио коментар. Литургију је коментарисао епископ бачки Иринеј Буловић. Уредница преноса била је Снежана Николајевић. Музички програм од свог оснивања био је познат по успешној визуелизацији музике и у томе је имао авангардну улогу у југословенском телевизијском програму. У овом периоду један од таквих подухвата је емисија Бој из 1989. године. Музичку основу емисије представља композиција Зорана Христића. Аутор сценарија и режисер је Слободан Новаковић. У следећим епизодама сведочићемо о народној и забавној музици у програму Телевизије Београд.

- Учесници: редитељ Мома Мартиновић, уредник Снежана Николајевић, композитор Зоран Христић, сценариста и редитељ Слободан Новаковић

- Сценариста др Мирослав Савићевић; уредници др Мирослав Савићевић и Весна Дошен; водитељ Мића Орловић; редитељ Никола Лоренцин

- Премијерно емитовано 17.12.2011, Редакција за историографију, уредник Бојана Андрић