Живот и стандарди: Срби у Приштини

Приштина је највећи град на Косову и Метохији, али у њој од 1999. године не живи више од 40.000 Срба.

Право на сутра Право на сутра

Autor:
редакција Актуелности

Серијал о Косову и Метохији – Хроника опстанка и наде [ детаљније ]

Наша екипа прошетала је ужим центром града, поред хотела Гранд на главном шеталишту, некада Видовданском улицом, коју сви њени прогнани грађани и те како добро памте. Гужва нам указује да се велики број људи слио из албанских села али и из суседне Албаније.

Тражимо Србе и налазимо их у згради ЈУ програма, нису спремни да говоре пред  нашом камером јер се боје последица. У свом граду не живи али је често у њему писац Радмила Тодић Вулићевић чија борба око узурпираног стана предуго траје. Ни мање ни више узурпатор је Каћуша Јашари стари  албански политички кадар.

Храм Христа Спаса у центру града предмет је скрнављења и подсмеха али његово присуство подсећа Албанце на протеране становнике тог града да он и њима припада.

Улица Косанчић Ивана код старе пијаце је место где се може чути српски језик захваљујући новинарима и техничарима који раде при другом каналу РТК на српском језику, који је отворен пре две године.

У Цркви Светог Николе двојица свештеника са породицом. Кажу нам да данас у Приштини живи укупно 42 Срба, не рачунајући оне који раде за различите међународне организације а станују у околним српским селима.

Шта  је највећа препрека повратку Срба у градове?

Како живе малобројни Срби у Приштини, сазнајемо на лицу места.

У овом издању емисије коју смо посветили Приштини за РТС говоре новинари, писци, свештенство СПЦ И грађани.

Аутор емисије Светлана Вукмировић 

Коментари

Da, ali...
Како преживети прва три дана катастрофе у Србији, и за шта нас припрема ЕУ
Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом