Шта су све технологије урадиле за нас

Када се размишља о томе шта су све технологије урадиле за нас и када се помисли на хемију, веома често се формира негативно мишљење због доприноса хемије еколошком загађењу, прљавим технологијама и штетности услед хемијског третирања намирница које нарушавају наше здравље.

Јасно је свима да за такав негативан поглед на хемију није крива ни сама наука, као ни технологије, већ човек који није све то употребио на правилан и нешкодљив начин.

И без неког посебног одмеравања несумњиво је да је хемија заједно са новим технологијама умногоме олакшала и унапредила квалитет живота на Земљи. Оно што данас одликује ову науку јесте мултидисциплинарност.

Хемија се не може посматрати сама за себе, већ најчешће у развоју заједно са физиком, биологијом, у функцији са новим материјалима и нанотехнологијама.

Захваљујући овој науци, развили су се бројни лекови који штите и наше здравље, као и технолошки поступци који штите околину и предмете који нас окружују.

Данас, када се све више води рачуна о одрживом развоју, примењена хемија поново долази у сам центар реализације научних пројеката. Примена ове, као и других сродних наука, доминантна је не само у заштити околине већ и у заштити свега онога што је оптимално за удобан живот на овој нашој малој планети. Поред тога, потребно је заштитити и све оно што је човек створио, а што би кад-тад подлегло зубу времена. Уметничке слике, скулптуре, старе књиге, зграде, али пре свега металне конструкције, попут мостова, бродова, цевовода или аутомобила, можда не би имале ни праву вредност, ни употребу, да нису третиране адекватним хемијским технологијама заштите.

Поред популарних нанотехнологија, које почињу све више да се примењују, све боље познавање хемије допринело је и развоју биохемијских процеса и биотехнологија. Човек је успео да упозна сопствене гене, основну структуру и састав сваке ћелије живог организма, методе вештачке оплодње, али и матичне ћелије. Треба ли уопште постављати питање шта су све технологије урадиле за нас и да ли треба да још увек сумњамо у допринос хемије развоју човечанства када се очекује да ће човек почети да замењује "потрошене" новим органима, производећи их помоћу матичних ћелија?

Молекуларна медицина, дизајнирање биомолекула, примена биочипова нешто је што већ куца на врата будућности и охрабрује нас да ће можда, овога пута, човек успети да пронађе и оно за чим су тежили познати алхемичари, који су, у суштини, својим експериментима и утрли пут развоју хемије.

У емисији учествују проф. др Иванка Поповић, проф. др Шћепан Миљанић, проф. др Весна Мишковић-Станковић и проф. др Миодраг Стојковић. Уредница и сценаристкиња је Оливера Косић, продуцент Зоран Јовановић, монтажер Коста Бабић, а редитељ Рамадан Демировић.