Читање позоришта: Одговорно позориште

У овој епизоди пажња је усредсређена на неколико представа од којих већина долази изван такозваног београдског позоришног круга двојке, што уопште не значи да тамо негде има много више пара, али позоришне памети свакако.

Прва међу њима је одлична представа »Кухиња« (Народно позориште Републике Српске), по тексту Петера Хандкеа, у режији Младена Матерића, гуруа сарајевске алтернативне сцене »Обала« из осамдесетих година прошлог века, који је своје »Тетовирано позориште«, у освит рата у бившој Југославији, силом прилика преселио у Француску, да би ускоро пожњео успехе и славу широм света.

Златко Паковић, један од аутора и редитељ представе »Убити Зорана Ђинђића« (СКЦ, Нови Сад) говори о етичким и естетичким утемељењима позоришне тематизације убиства председника Владе Републике Србије, али и о данашњој сврсисходности  и друштвеној одговорности позоришта.

У овој епизоди биће рећи и о три представе младих драмских писаца, дебитаната, од којих су две продукција Београдског драмског и Народног позоришта у Београду, а трећа, и најзанимљивија, продукција је Народног позоришта из Сомбора. У представи »Чаробњак« Федора Шилија, коју је режирао Борис Лијешевић, између осталог, тематизује се и положај уметника у друштву, као и његов однос према околини, породици и милој обичности свакодневног живота.

Најзад, биће речи и о неколико представа приказаних на 12. Међународном позоришном фестивалу »Славија«. Представе по свом укусу и нахођењу бира власник овог позоришта, али сваке године се могу одабрати бар две - три којих се не би постидели ни фестивали са много већом традицијом и озбиљнијим уметничким критеријумима.