недеља, 27.01.2013, 23:50 -> 17:44
štampajЗадужбинари и доброчинитељи
Задужбине превазилазе време и историју. Упркос све већој страсти за поседовањем која карактерише модерно друштво, задужбинарство и доброчинство опстају вековима чувајући културни, национални идентитет и дух једног народа.
Историја задужбинарства код Срба датира још из средњег века, из доба Немањића, званично. Незванично, још раније. Карактеристично је да даривања "отечеству" нису замрла ни у периодима највећег сиромаштва и страдања.
После српске славе, задужбинарство је једини духовни обичај који је сачувао историјски континуитет. Захваљујући томе изграђени су стубови опште културе српског народа и београдска престоница. Задужбине су окупљале народ око идеје доброчинства, просперитета, очувања националног идентитета, трајно служећи народу.
Шта су задужбине, шта им је сврха, ко води рачуна о њима, а ко управља? Ко су били задужбинари некад, а ко данас? Који су мотив имали (или имају)? Зна ли се приближно број задужбина у Србији и ван ње? Зашто је важно неговати традицију задужбинарства?
Гости у студију: Славко Вејиновић, управник Вукове задужбине и аутор прве комплетне студије о највећим ктиторима који су градили српске задужбине, и Марко Лопушина, новинар и публициста.
Уредници емисије: Тамара Дрезгић и Иван Јурашин
Редитељ: Андреа Ада Лазић
Коментари