Трезор

Основно образовање Мина Караџић је стекла уз оца, показујући од раног детињства интересовање за сликарство. Сачувано је педесетак њених радова, претежно уљаних портрета, од којих се већина чува у Народном музеју у Београду. Осим превода српских народних приповедака и пословица, објављених 1854. године у Берлину, с предговором Јакоба Грима, Мина је штампала и своје успомене на Бранка Радичевића и оставила забелешке са пута по Србији, 1850. године. Бринула је о очевој заоставштини и радила на издавању његових дела што је од изузетног значаја за проучавање Вуковог укупног доприноса српској књижевности.

МИНА КАРАЏИЋ - Образовно-научни програм РТС-а снимио је документарно-играни филм Мина поводом 175-годишњице рођења Вилхемине Мине Караџић, као и изложбе која је тим поводом организована у Музеју Вука и Доситеја, а затим и у Бечу, у Палати Порција. Филм је премијерно приказан на отварању изложбе у Бечу, као и на посебној пројекцији у конзулату Србије и Црне Горе у Бечу. Београдска премијера била је 14. новембра 2003. у атријуму Народног музеја. Играна структура снимана је у Музеју Вука и Доситеја, у Ботаничкој башти Јевремовац и код Милошевог конака у Топчидеру. Улогу Мине тумачи Вјера Мујовић, а интересантно је да су и многи чланови екипе сценограф, продуцент, редитељка дали свој глумачки допринос. Директор фотографије био је недавно преминули Војислав Поповић.

Улоге: Вјера Мујовић (Мина), Тасја Јоксимовић (Мина као дете) статисти: Данијела Димитрокопулос, Биљана Недановски, Горан Митровић, Милорад Конрад, Владан Царичић; текст читају Душан Марковић, Тихомир Станић

Уредник емисије и сценариста Љубица Урошевић, стручни консултант Љуљана Чубрић, сценограф Владан Царичић, костимограф Ирена Белојица, техничко вођство Александар Нешић, сниматељ Бранко Буњичевић, сниматељи звука Драган Ушендић, Владимир Недељковић, Анђелко Тодоровић; видео миксер Милош Васиљевић, магнетоскоп Љубомир Плављанић, графичка обрада Љубиша Цветић, Дејан Козић; музички сарадник Даринка Ристовић, обрада звука Марко М. Вучковић, Зоран Филиповић, Јовица Стојковић; камермани Драган Матијевић, Давор Павловић, Бранко Пајагић; директор фотографије Војислав Поповић; монтажери Будимир Хрњак, Марко Драгојевић, Слободан Софронијевић, Зоран Поповић; редитељ Виолета Недановски

Произведено 2003, Редакција научног програма, уредник Илија Церовић

Пет година од смрти Зорана Шеваљевића (Ковин, 7. април 1944 - Београд, 27. јун 2007)

СПОМЕН НА ШЕВАЉЕВИЋА - Инж. Зоран Шеваљевић завршио је ВИ степен Електротехничког факултета: одсек Електроника и телекомуникације, смер Радиодифузија. У Радио-телевизији Београд радио је од 1962. до 2005. године, на пословима инжењера на одржавању ТВ технике, пројектанта тонских студија и руководиоца Одељења одржавања. Приредио је скрипте за теоретско објашњење аналогног магнетског снимања. Током осамедесетих, био је, седам сезона, предавач УНЕСКА за техничку помоћ (предавања су трајала 3 месеца). Био је члан техничке комисије ТАКТОНС-а (такмичење тонских сниматеља, Нови Сад). Инжењер Зоран Шеваљевић био је стручни саветник Редакције за историографију, заслужан за упис првих уређаја Телевизије Београд у Регистар културно-техничког добра Србије. Овим уписом у Регистар формирана је, 20. марта 2006, у Музеју науке и технике Збирка техничких уређаја Телевизије Београд ван музејског простора.

СВЕ БЛИЖЕ МУЗЕЈУ (Вест бр. 34) - у четвртак, 1. марта 2007. у Редакцији за историографију, пред камерама, одржана је скромна свечаност поводом почетка уписивања техничких уређаја у музејске књиге. Наиме, 29. јануара стигле су из Музеја науке и технике: - "Улазна књига" у коју ће се од сада уписивати по свим музејским правилима сви технички уређаји и предмети које Редакција већ четири године прикупља, обрађује и складишти за будући Музеј телевизије; - "Инвентарска књига" у коју се евидентирају само они уређаји који су проглашени техничким културним добром Србије и каквих до сада у редакцијском Фонду има осам. Том приликом установљена је и редакцијска Књига утисака, у коју су се први уписали учесници овог догађаја који чине језгро ове последње етапе у припреми музеја телевизије (Бојана Андрић, Боривоје Урошевић, инж. Зоран Шеваљевић, Мира Ђинђић). Цитирамо само по неку реченицу од оних које су узбуђени учесници изговорили, у нади да ће се врло брзо формирати "Збирка техничких уређаја ТВБ ван музејског простора" што би био први корак до коначног циља. Мира Ђинђић: "... да подсетим на нашу сарадњу са Музејом науке и технике који је у Србији референтна установа за заштиту предмета техничке културе као и за оснивање збирки и музеја. Ми се скоро свакодневно обраћамо за стручну помоћ коју нам увек и стрпљиво пружају кустоси Данијела Пејовић и Слободанка Шибалић, као и директорка Соња Зимонић, од њих смо и добили ове музејске књиге на поклон и захваљујући њима данас смо на овом послу уписа уређаја у Улазну књигу." Инж. Зоран Шевељевић: "... почетак је био још раних седамдесетих година када су почела прва обнављања опреме којом је ТВБ почињала. Тада смо инжењери Боривоје Срећковић, Драган Попадић, Драган Ивезић и ја почели са одвајањем и чувањем опреме од пропадања и отуђења. Данас су то највреднији експонати овог музеја." Боривоје Урошевић: ... Иако се нисмо договарали, и ми смо слично радили у Преносној техници; хоћу да споменем имена инжењера Јована Валчића и Милана Симића, јер смо од сваког уређаја који би одрадио свој радни век и одлазио у расход , одвајали по један примерак, неки ланац, неки део или целину и гурали у неке ћошкове да их спасемо од продаје у старо гвожђе... ево, сада их уписујемо у музејске књиге." Бојана Андрић: Хоћу да верујем да је ово почетак краја дугогодишњих напора да се оснује музеј телевизије Београд или музеј телевизије у Србији. Иницијатива о оснивању Музеја покренута је1988. поводом 30 година рада ТВБ, а надам се да ће до остварења доћи наредне, 2008. када обележавамо 50 година рада. Требало би да ускоро имамо и једну музејску књигу за уписивање антологијских програма из продукције Телевизије Београд, јер само у том споју материјалне и нематеријалне баштине музеј телевизије има смисла."

Реализација: сниматељ Слободан Ратковић, сниматељ звука Вукашин Смилковић, расветљивач Мирослав Давидовић, асистент Милорад Шево, микроман Владимир Ивановић, монтажер Зорица Благојев

Снимано 01.03.2007, емитовано 15.03.2007, Редакција за историографију