Трезор

Вилхелмина-Мина Караџић-Вукомановић, сликарка и књижевница, (Беч, 24. јул 1828 - Београд, 24. јун 1894)

Основно образовање Мина Караџић је стекла уз оца, показујући од раног детињства интересовање за сликарство. Сачувано је педесетак њених радова, претежно уљаних портрета, од којих се већина чува у Народном музеју у Београду. Осим превода српских народних приповедака и пословица, објављених 1854. године у Берлину, с предговором Јакоба Грима, Мина је штампала и своје успомене на Бранка Радичевића и оставила забелешке са пута по Србији, 1850. године. Бринула је о очевој заоставштини и радила на издавању његових дела што је од изузетног значаја за проучавање Вуковог укупног доприноса српској књижевности.

МИНА КАРАЏИЋ - Образовно-научни програм РТС-а снимио је документарно-играни филм Мина поводом 175-годишњице рођења Вилхемине Мине Караџић, као и изложбе која је тим поводом организована у Музеју Вука и Доситеја, а затим и у Бечу, у Палати Порција. Филм је премијерно приказан на отварању изложбе у Бечу, као и на посебној пројекцији у конзулату Србије и Црне Горе у Бечу. Београдска премијера била је 14. новембра 2003. у атријуму Народног музеја. Играна структура снимана је у Музеју Вука и Доситеја, у Ботаничкој башти Јевремовац и код Милошевог конака у Топчидеру. Улогу Мине тумачи Вјера Мујовић, а интересантно је да су и многи чланови екипе сценограф, продуцент, редитељка дали свој глумачки допринос. Директор фотографије био је недавно преминули Војислав Поповић.

Улоге: Вјера Мујовић (Мина), Тасја Јоксимовић (Мина као дете) статисти: Данијела Димитрокопулос, Биљана Недановски, Горан Митровић, Милорад Конрад, Владан Царичић; текст читају Душан Марковић, Тихомир Станић

Уредник емисије и сценариста Љубица Урошевић, стручни консултант Љуљана Чубрић, сценограф Владан Царичић, костимограф Ирена Белојица, техничко вођство Александар Нешић, сниматељ Бранко Буњичевић, сниматељи звука Драган Ушендић, Владимир Недељковић, Анђелко Тодоровић; видео миксер Милош Васиљевић, магнетоскоп Љубомир Плављанић, графичка обрада Љубиша Цветић, Дејан Козић; музички сарадник Даринка Ристовић, обрада звука Марко М. Вучковић, Зоран Филиповић, Јовица Стојковић; камермани Драган Матијевић, Давор Павловић, Бранко Пајагић; директор фотографије Војислав Поповић; монтажери Будимир Хрњак, Марко Драгојевић, Слободан Софронијевић, Зоран Поповић; редитељ Виолета Недановски

Произведено 2003, Редакција научног програма, уредник Илија Церовић

Пет година од смрти Зорана Шеваљевића (Ковин, 7. април 1944 - Београд, 27. јун 2007)

СПОМЕН НА ШЕВАЉЕВИЋА - Инж. Зоран Шеваљевић завршио је ВИ степен Електротехничког факултета: одсек Електроника и телекомуникације, смер Радиодифузија. У Радио-телевизији Београд радио је од 1962. до 2005. године, на пословима инжењера на одржавању ТВ технике, пројектанта тонских студија и руководиоца Одељења одржавања. Приредио је скрипте за теоретско објашњење аналогног магнетског снимања. Током осамедесетих, био је, седам сезона, предавач УНЕСКА за техничку помоћ (предавања су трајала 3 месеца). Био је члан техничке комисије ТАКТОНС-а (такмичење тонских сниматеља, Нови Сад). Инжењер Зоран Шеваљевић био је стручни саветник Редакције за историографију, заслужан за упис првих уређаја Телевизије Београд у Регистар културно-техничког добра Србије. Овим уписом у Регистар формирана је, 20. марта 2006, у Музеју науке и технике Збирка техничких уређаја Телевизије Београд ван музејског простора.

СВЕ БЛИЖЕ МУЗЕЈУ (Вест бр. 34) - у четвртак, 1. марта 2007. у Редакцији за историографију, пред камерама, одржана је скромна свечаност поводом почетка уписивања техничких уређаја у музејске књиге. Наиме, 29. јануара стигле су из Музеја науке и технике: - "Улазна књига" у коју ће се од сада уписивати по свим музејским правилима сви технички уређаји и предмети које Редакција већ четири године прикупља, обрађује и складишти за будући Музеј телевизије; - "Инвентарска књига" у коју се евидентирају само они уређаји који су проглашени техничким културним добром Србије и каквих до сада у редакцијском Фонду има осам. Том приликом установљена је и редакцијска Књига утисака, у коју су се први уписали учесници овог догађаја који чине језгро ове последње етапе у припреми музеја телевизије (Бојана Андрић, Боривоје Урошевић, инж. Зоран Шеваљевић, Мира Ђинђић). Цитирамо само по неку реченицу од оних које су узбуђени учесници изговорили, у нади да ће се врло брзо формирати "Збирка техничких уређаја ТВБ ван музејског простора" што би био први корак до коначног циља. Мира Ђинђић: "... да подсетим на нашу сарадњу са Музејом науке и технике који је у Србији референтна установа за заштиту предмета техничке културе као и за оснивање збирки и музеја. Ми се скоро свакодневно обраћамо за стручну помоћ коју нам увек и стрпљиво пружају кустоси Данијела Пејовић и Слободанка Шибалић, као и директорка Соња Зимонић, од њих смо и добили ове музејске књиге на поклон и захваљујући њима данас смо на овом послу уписа уређаја у Улазну књигу." Инж. Зоран Шевељевић: "... почетак је био још раних седамдесетих година када су почела прва обнављања опреме којом је ТВБ почињала. Тада смо инжењери Боривоје Срећковић, Драган Попадић, Драган Ивезић и ја почели са одвајањем и чувањем опреме од пропадања и отуђења. Данас су то највреднији експонати овог музеја." Боривоје Урошевић: ... Иако се нисмо договарали, и ми смо слично радили у Преносној техници; хоћу да споменем имена инжењера Јована Валчића и Милана Симића, јер смо од сваког уређаја који би одрадио свој радни век и одлазио у расход , одвајали по један примерак, неки ланац, неки део или целину и гурали у неке ћошкове да их спасемо од продаје у старо гвожђе... ево, сада их уписујемо у музејске књиге." Бојана Андрић: Хоћу да верујем да је ово почетак краја дугогодишњих напора да се оснује музеј телевизије Београд или музеј телевизије у Србији. Иницијатива о оснивању Музеја покренута је1988. поводом 30 година рада ТВБ, а надам се да ће до остварења доћи наредне, 2008. када обележавамо 50 година рада. Требало би да ускоро имамо и једну музејску књигу за уписивање антологијских програма из продукције Телевизије Београд, јер само у том споју материјалне и нематеријалне баштине музеј телевизије има смисла."

Реализација: сниматељ Слободан Ратковић, сниматељ звука Вукашин Смилковић, расветљивач Мирослав Давидовић, асистент Милорад Шево, микроман Владимир Ивановић, монтажер Зорица Благојев

Снимано 01.03.2007, емитовано 15.03.2007, Редакција за историографију

Коментари

Da, ali...
Како преживети прва три дана катастрофе у Србији, и за шта нас припрема ЕУ
Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом