Читај ми!

Трезор

Поводом 13 година од завршетка НАТО агресије у Србији

Мобилна 1 на Торнику - На годишњицу почетка бомбардовања, приказали смо ове године, како је Радио-телевизија Србије радила у ратним условима: наиме сем телевизијског стационара у Абердаревој улици и радијског у Македонској, РТС је формирао још три мобилне јединице које су биле измештене на Златибор, Космај и Фрушку гору и биле спремне да преузму у било које време емитовање програма. Приказали смо тада како је радила екипа Радија и Телевизије на Златибору, а на годишњицу престанка бомбардовања, ево наставка те емисије која је снимана на Торнику са учесницима и сведоцима тих догађаја. Емисиони објекат на златиборском врху Торник, бомбардовала НАТО авијација већ, 27. марта 1999.  Од 24. марта до 10. јуна 1999, гађана су  84 различита објекта и локације РТС-а. Потпуно или делимично су уништена 43 објекта Емисионе технике и веза РТС-а. Емисиони објекат на Торнику делимично је уништен, антенски стуб је срушен, уништени су антенски системи и емисиона опрема, оштећена енергетска постројења. Емисиони објекат на Торнику гађан је неколико пута, а 8. априла погођен је и зимски центар који је неколико километара удаљен од емисионог објекта. О томе ће сведочити они који су били на лицу места.

* Учесници: домар на Релејној станици Торник Србислав Јанковић, инжењер линка Ненад Илић, домар одмаралишта РТС-а на Златибору Драган Глишовић, сниматељ Александар Цале Стипић, редитељ Наташа Мићевић

* Сниматељ Горан Бурић, асистент Бојан Даниловић, сниматељи звука Бојан Ковачевић, Милан Ђорђевић; микроман Гордан Јовић, расветљивачи Зоран Ђорђевић, Миодраг Врховац; сарадник-сниматељ Милена Јекић, возач Ненад Стаменковић, организатор Гордана Грдановић, монтажер  Зорица Благојев, аутор Бојана Андрић

* Снимано 15. маја и 3. јуна 2011; Редакција за историографију

Радоје, Телевизија и документ  - Нато авијација је 8. априла 1999.  бомбардовала Здравствено спортски центар за децу на Торнику, једном од врхова Златибора. Погинула су три младића: Радоје Марјановић Вајцо, Недељко Урошевић Пујо и Миланко Савић Чомбе. Ово је прича родитеља Радоја Марјановића чије су тело отац и мајка нашли на згаришту, док су тела остале двојице младића нестала у експолозији. Филм је приказан на Телевизијском фестивалу у Бару и на 48. Фестивалу документарног и краткометражног филма у Београду.

* Сценариста и редитељ Наташа Мићевић, сниматељ Александар Стипић, сниматељ звука Иван Рогановић, расветљивач Раде Бубало; шпица и графичка обрада Предраг Михаиловић, монтажер Јелена Ђокић

* Произведено 2001, Редакција документарног програма, уредник Божидар Калезић

Коментари

Da, ali...
Како преживети прва три дана катастрофе у Србији, и за шта нас припрема ЕУ
Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом