Иван В. Лалић, крајем јула
Страсна мера je синтагма коју везујемо за једног од најбољих српских песника друге половине двадесетог века, Ивана В. Лалића, а у једном делу можемо је применити и на живот једног од најпознатијих београдских мангупа, Душана Прелевића Прелета. Обојица су преминула на данашњи дан.
Око магазин
Autor:
Горислав Папић
Сваког радног дана у 18:25 - најактуелније политичке, спољнополитичке, економске и друштвене теме. Најзанимљивије приче о култури, најатрактивније репортаже. [ детаљније ]
„Ко не повуче поуке из Лазе Костића или Војислава Илића, узалуд ће их тражити код Малармеа и Хелдерлина." – говорио је Иван В. Лалић, песник који је можда најлепше код нас писао о Византији, лету, мору, светлости, али и о националним трагедијама и култури. Висока мера српске поезије остале су његове збирке: „О делима љубави или Византија", „Писмо", „Четири канона", песма „Плава гробница". О песнику топлог Медитерана и древне Византије, данас ће говорити доценткиња на Учитељском факултету у Београду Дуња Ранчић.
Према речима мајке Душана Прелевића Прелета, он је био човек који је све могао, све почео, и све фантастично радио, али када би себи доказао да може, одустајао би и није настављао даље. Био је музичар, глумац, писац, сценариста, певач, Београђанин, а они се, како је и сам Преле говорио, препознају по томе што не морају да иду у школу јер, по рођењу, одмах све знају. Душана Прелевића Прелета сећамо се кроз снимке забележене у Програмском архиву Телевизије Београд.
