Владимир Цветковић - Звезда је живот, остало су ситнице

1968. је година са вишком историје. То је била револуционарна година. Совјетски тенкови су ушли у Праг, а студенти широм европе клицали су: "Будимо реални, тражимо немогуће!" Реално, а немогуће, те 1968. донео је Владимир Цветковић, магичним слободним бацањањима седам секунди пре краја полуфиналне утакмице против великог Совјетског Савеза на Олимпијским играма у Мексику. "Наравно, ми нисмо ни помишљали да их победимо, били су неприкосновени. Велика екипа, Белов, Коваленко, Андрејев. Ми смо размишљали само како да освојимо медаљу, наш циљ је био бронза", говорио је Владимир Цветковић Цвеле. Југославија је тада освојила прву сребрну олимпијску медаљу у историји кошарке.

Колико је Цвеле задужио Црвену звезду, говори и чињеница да без Владимира Цветковића и Драгана Џајића не би било ни Звездиног највећег успеха, победе у Барију 1991. године. Цветковић и Џајић направили су клуб који је могао да уради оно што нико није могао пре њих - да освоје титулу европског првака.

У кошаркашкој каријери освојио је две титуле првака Југославије, сребро на Олимпијади, два сребра на светским, четири медаље на европским првенствима. За време док је био генерални секретар фудбалског клуба, Звезада је била европски шампион, освојила интерконтинентални куп, као и 8 првенстава и 8 купова Југославије.

"Само ми је довољно за живот: кош у Мексику и Бари са Црвеном звезвом у фудбалу. Имати у животу у два таква спорта - два таква тренутка, довољно је за 100 живота!" Тако је о свом животу говорио Владимир Цветковић. А његов последњи тренутак био је Звездин. Умро је на Ђурдевдан, 6. маја ове године.

Аутори емисије: Јелена Митровић и Вукашин Недељковић.