Хронологија једног бомбардовања

У мају је у Југославији погођено све оно што по међународним конвенцијама није смело да буде погођено. Гађана је амбасада једне земља, погођена је болница, бомбе су пале и на затвор.

Зграда амбасаде Републике Кине бомбардована је у ноћи између 7. и 8. маја. Троје кинеских држављана тада је погинуло. То су били новинари који су за кинеске медије извештавали о бомбардовању Југославије. НАТО је признао грешку и изразио жаљење уз објашњење које је мало ко очекивао - за све је крива застарела мапа Београда коју је ЦИА дала а НАТО користио у планирању акције бомбардовања.

Потом бомбе падају и на болницу. Погођена је зграда неурологије Клиничко болничког центра Драгиша Мишовић. Тада су страдала три пацијента која су се у болници налазила на лечењу. Тешко је оштећена и зграда гинекологије која се налазила у непосредној близини и у којој је у том тренутку било око 40 породиља. За гранатирање болнице "Драгише Мишовић" у Београду која је видно била обележена црвеним крстом изговор је био другачији. Како су рекли "један пројектил је погрешно усмерен" и прелетео је мету за 450 метара.

Бомбардовање затвора Дубрава на Косову и Метохохији представља најконтраверзнији догађај током бомбардовања. НАТО је у неколико наврата 19. и 21. маја бомбардовао затвор у којем се налазило око 1000 припадника УЧК, који су били оптужени и осуђени за тероризам, убиства полицајаца и цивила. Скоро свака зграда у затвору, који је важио за један од највећих затвора у бившој СФРЈ, је била уништена. 97 затвореника је тада страдало. Албански сведоци тврде да су затовренике већином убиле српске снаге безбедности, српске власти су говориле да су то све жртве НАТО бомбардовања. Четврди део серијала ”Хронологија једног бомбардовања” доноси ексклузивну причу о томе шта се у Дубрави тих дана дешавало. Иначе, Међународни суд за злочине почињене у бившој Југославији одустао је од оптужнице за злочин почињен над затвореницима у Дубрави. Као и Рачак, и Дубрава је изузета из оптужнице против српских генерала војске и полиције.

Четврти део серијала бави се и борбама које су се између Војске Југославије и УЧК водиле на граничним караулама на Кошарама и Паштрику. Били су то покушаји копнене офанзиве са територије Албаније на Косово и Метохију. Да војници ВЈ тада нису одбранили границу државе, питање је каква би била судбина српског становништва на Косову и Метохији.

Кориша, бомбардовање колоне албанских избеглица, друга НАТО грешка у мање од месец дана. Биланс 87 страдалих цивила, углавном деца млађа од 15 година. Четврти део серијала доноси приче новинара који су дошли у Коришу непосредно након НАТО авио напада.

Пуно разлога да, вечерње сате проведете уз Први програм РТС-а. У среду, у 21 сата премијерно ће бити емитован четврти део серијала "Хронологија једног бомбардовања".

Аутор серијала је Слађана Зарић. Новинари Весна Илић и Милена Милетић, директори фотографије Сима Димитрић и Никола Ђуровић, монтажери Марко Вујовић и Бранислав Поповић, графички дизајнер Небојша Тесла, потпродукција слике Никола Станкић, композитор Владимир Тошић, дизајнер звука Бојан Манговић, продуцент Љиљана Раковић. Филм је урађен у продукцији РТС-а.

Цео серијал ”Хронологија једног бомбардовања” моћи ћете, након емитовања, да погледате на званичном youtubeканалу РТС-a "Мерила времена" где сеиначе налазе филмови аутора Слађане Зарић.