Играли се коњи врани

Од времена када га је припитомио па све до данас човек се дивио коњу што због његове снаге, што због интелигенције, што због брзине, а обожавао га је због његове оданости.

Коњ је вековима човеку био ослонац у раду, рату и лову, његов саборац, сапутник и сапатник.
Имао је важну улогу у животу многих народа. Коњ је скратио раздаљину међу људима, а читав систем транспорта, почев од каравана па до преноса поште, био је заснован на коњу.

Многе спортске дисциплине као и занати данас не би постојали да није коња.

Нема значајније личности у историји која није имала свога коња којим се поносила почев од Александра Македонског и његовог Букефала, преко Калигуле који је свог коња Инцитатуса прогласио за сенатора па до Наполеона који је освајао Европу са својим Маренгом.

Коњ је вековима трпео човека и носио га на својим леђима, и онда када га је он звао кљусе, рага или бедевија, и онда када га је уздизао као ата или пастува и онда када га је називао парипом или ангиром.

Уредник: Бранко Станковић
Сниматељ: Дарко Бурсаћ
Монтажа: Марија Баронијан Шашић