Златна идеја: Од златне идеје до реализације

У новој епизоди серијала „Златна идеја" говоримо о добрим примерима циркуларне и зелене економије. Откривамо како из жеље за другачијим начином живота може настати фабрика производа од козјег млека, како увести аронију у свакодневну исхрану и едуковати тржиште. Сазнаћемо и шта значи бити пионир у примени концепта заједничких простора за рад и како постати млади лидер у области информационо-комуникационих технологија.

Агенција за заштиту животне средине Републике Србије постала је кључна тачка многобројних иницијатива у области екологије, али и велики покретач и подршка различитим пројектима. Управо један од важних сегмената јесте и подршка развоју зелене и циркуларне економије.

Један од успешних примера зелене економије је и тим Biocircle tech који је основао Коста Живановић, магистрирао у области политике технологија на универзитету Кембриџ у Великој Британији. Након студија вратио се у Србију и наставио рад у својој компанији.

Упознајемо вас и са једном од иновативнијих компанија у области циркуларне економије Десанио, коју је основао Душан Шушњар који се, такође, након студија у иностранству вратио у Србију.

Занимљива је и прича Александра и Јелене који су из жеље да промене начин живота и окрену се природи, заменили државни посао фармом коза и отпочели производњу млечних производа.

Да је аронија благодет за здравље увидео је и Милутин Пантић. Он је са своја четири партнера у послу засадио плантаже ове биљке. Како популарност ароније није велика у свакодневној употреби, они су нашли начин да је прераде и направе готове производе.

За Милоша Јовановића може се рећи да је предузетник са интернационалном каријером, али и образовањем. Његова предузимљивост потиче још од средње електротехничке школе у Шиду, коју је завршио као ђак генреације. Након образовања у иностранству, докторирао је у области напредних система заштите и развио компанију Опенлинк са старијим колегама, где је данас на месту председавајућег.

Још 2012. године настао је приви coworking простор, односно простор за заједничи рад у Србији, али и региону Smart office. Сам концепт оваквог простора за рад настао је у Aмерици, када су се људи који су у том тренутку радили од куће удружили у формирању заједничког простора за рад, у којем су делили канцеларије, кухињу, конференцијске сале и простор за одмор. Упознајемо вас са Вељком Богдановићем који је пионирски пласирао овакав концепт рада у Србији.

Уредник емисије: Тамара Јаковљевић

Коментари

Da, ali...
Како преживети прва три дана катастрофе у Србији, и за шта нас припрема ЕУ
Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом