Сасвим природно: Старопланинци, други део

Стара је већ прича то да окрећемо леђа селу, да су ливаде и пашњаци пусти, а куће напуштене.

Имамо ли разлога да останемо? Посетио сам Стару планину и упознао људе који су се вратили као и оне ретке који су нашли начин да на селу опстану бавећи се сточарством. Све више људи се одлучује за узгој аутохтоних врста стоке, оваца, коза, крава које су генетски предодређене да живе на нашим просторима. Држава их помаже субвенцијама које су им у овом тренутку неопходне, али најбитније је да се створи тржиште за њихове производе.

У другом делу емисије "Старопланинци" дружио сам се са неуморним љубитељем сточарства и природе који својим радом и упорношћу подстиче и људе око себе. Сергеј Иванов живи у Димитровграду. Он има фарму магараца од чијег млека се праве природни сапуни, овце од чије вуне се праве најбољи старопланински џемпери и још много тога. Сергеј је доказ да један човек својим радом може да допринесе развоју целог једног краја.

 

Коментари

Da, ali...
Како преживети прва три дана катастрофе у Србији, и за шта нас припрема ЕУ
Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом