Еко караван: Жртвовани

Слатина је једно од најзагађенијих насеља не само у Србији већ и у Европи. Од Бора удаљено 5 километара, село са око 900 становника изложено је свим могућим загађењима.

Затровано је готово све - ваздух, вода и зељиште. У ваздуху изнад Бора и околине, годишње заврши више од 30 000 сумпор-диоксида и око 1 000 тона прашине. Загађење је често десет пута веће од дозвољеног нивоа.

Чак 70 одсто пољопривредног земљишта, а то је 25 000 ха загађено је отровним материјама из РТБ Бор.

Борска река одавно не личи на реку. Црне боје, пуна пирита, тешких метала и ко зна чега све - без живота је. Толико је затрована да у њој не могу да опстану ни бактерије, ни амебе. Последице се, нажалост, шире даље.

Са Борском реком све отпадне и прљаве индустријске воде из Рударско-топионичарског басена одлазе у Тимок. Највећа река на овом подручју, од села Вражогрнци код Зајечара, па све до уливања у Дунав, неких педесетак километара североисточно, заправо је мртва река. У њој нема ни флоре, ни фауне.

Мештани Слатине живе у тотално нездравој средини. Озбиљно им је угрожено здравље. И старима а посебно деци и младима. Обољевају од астме, бронхитиса, склонији су разним алергијама. Концентрација тешких метала у урину и крви становника Слатине су знатно веће него у другим местима ван домашаја борске Топионице.

Велика концентрација топионичког дима често доводи до уништавања пољопривредних производа, воћњака, као и пчела. У 2012. години у селу су готово свим пчеларима страдали пчелињаци.

У Слатини су сви бунари затровани, тако да је већ 15 година на снази забрана коришћења ове воде и за пиће и за поливање башти.

Мештани су огорчени. Кажу да живе у "гасној комори" јер их отрови "подавише", а киселине усеве "спалише". Тврде да је Слатина " најцрња еколошка тачка у Европи."

Њихова порука и апел који упућују руководству РТБ Бор гласи: "Ако нас већ толико трујете, ако смо жртвовани због цене бакра, желимо бар да имамо неку корист, да се не жртвујемо бадава. Желимо да будемо део тог индустријског гиганта. Запослите нам младе људе из села који незапослени таворе, без икакве перспективе. Седе код куће и по кафићима."

Аутор емисије Драгана Васиљевић, сниматељ Александар Луковић, монтажер Милица Живојиновић, фотографије Милорад Конрад.