Еко караван: Живо предање

Догађај се, по легенди, збио на дан Светог пророка Илије, највероватније 1385. године. Народно предање о великој љубави браће према сестри, о љубомори, мржњи, клетви и несрећној Јеличиној смрти мотив је народне песме "Бог ником дужан не остаје".

Тога дана је, каже предање, Павле Радић везао своју сестру Јелицу коњима за репове да је живу растргну. Брат није сестри поверовао да је тешко оклеветана од своје јетрве Павловице, да му није убила ни коња, ни сивог сокола, ни дете у колевци, већ је сестру казнио страшном смрћу. Злочине је због злобе, мржње и љубоморе починила Павлова жена - "кучка Павловица", како је песник погрдно назива.

На месту где је растргнута Јелица настао је манастир Заова, где су пале њене очи - Сестрољин, руке - Рукумија, тамо где је пала њена брада - наста манастир Брадача.

"Ђе од ње капља крви пала,
Онђе расте смиље и босиље;
Ђе она сама собом пала,
Онђе се је црква саградила." - каже народна песма.

Покрај сваког манастира појавише се извори, потекле воде за које народ верује да су лековите, да су посебно добре за вид па их назваше "очним водама".

Преко стишког равног поља пружа се благо узвишење Сопотска греда. Ту се по предању збила ова породична трагедија. Предање се преплиће са историјским чињеницама да су у Браничеву у доба кнеза Лазара, пре Косовског боја, када се догађај и збио, заиста постојали веома познати српски властелини Павле и Радул Радић који су службовали код кнеза Лазара и да су у том крају имали своје дворе.

Аутор емисије Драгана Васиљевић, сниматељ Владимир Јовановић, монтажер Милица Живојиновић, фотографије Милорад Конрад.