Право на сутра-Расељени у Горњем Милановцу

Када су 1999. године морали да напусте своје кућа и имања на Косову и Метохији више од шест хиљада расељених лица уточиште је пронашло у Горњем Милановцу. Спискови са именима расељених Срба у том граду чувају се каже Сандра Раловић.

Иза расељених су мукотрпне године живота. Без куће, без средстава за живот морали су да се боре како су знали и умели а њихови напори да се врата на своје нису успели.

Драган и Оливера Раденковић су из Истока у оближњем селу остало им је велика кућа и породично имање од 25 хектара земље, и стан у Истоку. 

Са троје деце и четвртим које се потом родило није било лако почети све из почетка. Вредним радом поново су се скућили. Обрађују осам хектара земље под закуп. Насеље Неваде у Горњем Милановцу броји највише расељених становника са Косова и Метохије, у близини Раденковића је и породица Дашић из Гораждевца, крај Пећи. Албанци су му претукли оца, а село су више пута гранатирали. Потом су 2003. године рафалном паљбом убили двоје деце а неколико ранили док су се купали на реци Бистрици. У Гораждевцу им је кућа коју повремено обилазе, али ситуација на Косову и Метохији за Србе је све тежа а сваки одлазак кажу представља ризик. И поред тога желе да се врате у Гораждевац.

Мирослав и Милена Рашковић били су деца када су 1999. године напустили Косово и Метохију. Упознали су се као расељена лица, у браку су и имају троје деце, једно са посебним потребама. Живе у селу Велереч. Кућу су мало адаптирали али доста тога недостаје. Старијима је теже, јер им је на Косову и Метохији остао читав живот, каже Јелена Рашковић из Пећи.

Долац код Клине Миливоје и Радмила Рајић морали су да напусте са две торбе. На њих и остале мештане су, док су у колони напуштали село, пуцали Албанци.

Остала им је двоспратна кућа у Долцу и снови које су имали, њих седам сестара и два брата које је погром 1999. године раселио. 

Године пролазе али не и њихова жеља да се врате у Долац, јер живот на Косову и Метохији, њима ништа не може да замени.

Село Мајдан удаљено је шест километара од Горњег Милановца у њему се тек пре шест година скућила породица Станојевић из Истока.

Имају петоро деце, коју су школовали, а помоћи није било ниодкуда. Пратили су их стресови, рад у надници и бриге до исцрпљености и двадесет година живота без свог крова над главом. И Станојевићи желе само једно - повратак на Косово и Метохију.

У Горњем Милановцу су и Арсићи из Сувог Лукавца код Истока. Одлазак са Косова и Метохије је кажу тежак ударац јер су сви преко ноћи остали без свега што су имали и деценијама стварали. Радомир Арсић има осамдесетшест година живота, каже у ратовима се одлазило али се и враћало у своје куће, али оволико дуго да нема повратка није било никада.

Ауторка емисије Светлана Вукмировић

Коментари

Da, ali...
Како преживети прва три дана катастрофе у Србији, и за шта нас припрема ЕУ
Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом