Кајмакчалан, капија слободе-2.део

Прва етапа у пробоју Солунског фронта и у коначној победи савезника у Великом рату везује се за Кајмакчалан. Врховна команда српске војске знала је да без освајања тог врха на висини од 2525 m не може бити ни коначне победе. Због тога се ова битка убраја у највеће у целокупној српској историји, а у војним аналима остала је описана као изузетан ратнички подвиг. Искусни војни стручњаци, и савезнички и непријатељски, сматрали су овај врх неосвојивим.

Тешке рововске борбе за освајање ове планинске тврђаве трајале су даноноћно целе друге половине септембра 1916. године. Најзад, у силовитом јуришу Дринска дивизија је, уз велике губитке, освојила Кајмакчалан. Жртве су и на једној и на другој стани биле огромне. Многи су остали заувек ту на прагу отаџбине. После освајања кајмакчалана створени су услови за нову битку, познату у историји као Битка у луку Црне реке. Зато се каже да Кајмакчалан није једна битка.

То је низ већих и мањих битака у покрету, које су трајале до краја новембра 1916. Борбе су се водиле за свако утврђење, сваки врх, готово сваки камен, после чега је тадашњи командант свих савезничких снага на Солунском фронту, француски генерал, Морис Сарај рекао: "Срби, ви сте први отворили пут, ви сте најзад видели наше непријатеље у бекству.

Екипа Образовно научног програма РТС прошла је путевима битака од врха Кајмакчалана до Битоља и по изузетно тешком терену снимила први пут места која су до сада била незабележена.

Са екипом РТС ишао је и директни потомак ратника са Кајмакчалана, који је уједно и потомак Милунке Савић. Његова сведочанства такође, су остала трајно забележена у овом серијалу.
Кајмакчалан је још пре пуног века био инспирација многим уметницима, песницима, писцима, вајарима,сликарима. Нешто од тих дела видеће и гледаоци овог серијала. Посебан део посвећен је и капели на самом врху поред којег је звоник са Пупиновим звоном, а испод саме коте 2525 је костурница у којој данас почивају дивови Кајмакчалана. У емисији поред стручњака-историчара, учествују и потомци ратника ове пресудне битке у Великом рату.

Аутор серијала је Милица Бајић Ђого, сниматељ хаџи Владан Мијаиловић, тон Ненад Мишић, монтажа Тихомир Дукић и Горан Мијић, режија Јелисавета Јанић и Милица Бајић Ђого.

Прва етапа у пробоју Солунског фронта и у коначној победи савезника у Великом рату везује се за Кајмакчалан. Врховна команда српске војске знала је да без освајања тог врха на висини од 2525 m не може бити ни коначне победе. Због тога се ова битка убраја у највеће у целокупној српској историји, а у војним аналима остала је описана као изузетан ратнички подвиг. Искусни војни стручњаци, и савезнички и непријатељски, сматрали су овај врх неосвојивим.

Тешке рововске борбе за освајање ове планинске тврђаве трајале су даноноћно целе друге половине септембра 1916. године. Најзад, у силовитом јуришу Дринска дивизија је, уз велике губитке, освојила Кајмакчалан. Жртве су и на једној и на другој стани биле огромне. Многи су остали заувек ту на прагу отаџбине. После освајања кајмакчалана створени су услови за нову битку, познату у историји као Битка у луку Црне реке. Зато се каже да Кајмакчалан није једна битка.

То је низ већих и мањих битака у покрету, које су трајале до краја новембра 1916. Борбе су се водиле за свако утврђење, сваки врх, готово сваки камен, после чега је тадашњи командант свих савезничких снага на Солунском фронту, француски генерал, Морис Сарај рекао: "Срби, ви сте први отворили пут, ви сте најзад видели наше непријатеље у бекству.

Екипа Образовно научног програма РТС прошла је путевима битака од врха Кајмакчалана до Битоља и по изузетно тешком терену снимила први пут места која су до сада била незабележена.

Са екипом РТС ишао је и директни потомак ратника са Кајмакчалана, који је уједно и потомак Милунке Савић. Његова сведочанства такође, су остала трајно забележена у овом серијалу.
Кајмакчалан је још пре пуног века био инспирација многим уметницима, песницима, писцима, вајарима,сликарима. Нешто од тих дела видеће и гледаоци овог серијала. Посебан део посвећен је и капели на самом врху поред којег је звоник са Пупиновим звоном, а испод саме коте 2525 је костурница у којој данас почивају дивови Кајмакчалана. У емисији поред стручњака-историчара, учествују и потомци ратника ове пресудне битке у Великом рату.

Аутор серијала је Милица Бајић Ђого, сниматељ хаџи Владан Мијаиловић, тон Ненад Мишић, монтажа Тихомир Дукић и Горан Мијић, режија Јелисавета Јанић и Милица Бајић Ђого.