Читај ми!

У ходу- Живот на маргини

Био је хладан дан, прави зимски минус...ушли смо у трећи сат снимања, без места где се можемо угрејати, склонити бар на кратко... Али осећај, када знате да ће се снимање завршити и да ћете након тога ући у топлу кућу или се вратити на радно место или ући у топао кафић, некако те моменте чини подношљивим.

То је само тренутак наспрам живота. Али управо та спознаја ме је одвукла на другу страну. Шта ако то није тренутак већ извесност која траје и која се не мења? Шта ако немате где да одете док вам хладноћа леди крв у венама? И шта ако сте на улици и схватате да сте постали невидљиви, непостојећи,, а нисте тако замишљали свој живот и нисте се томе надали...

На бескућнике обично гледамо као на људе, који су такав начин живота одабрали, ретко када размишљамо да је њихов живот последица рата, транзиције, економске кризе, напросто стицаја околности у којима неумемо сви да се "снађемо"...

Саговорници ауторке Јелене Светличић, наши "невидљиви" суграђани...

Коментари

Da, ali...
Како преживети прва три дана катастрофе у Србији, и за шта нас припрема ЕУ
Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом