понедељак, 25. јан 2021, 20:49
Хајдучија у Србији и Југославији: Горски цареви, 1-7
Шта се десило са хајдуцим, а посебно са хајдучијом после одласка Турака из ових крајева, не пише ни у једном историјском уџбенику и било би занимљиво чути професоре историје на ту тему.
Зашто је прича о тој појави постала и остала табу историјска тема у сенци митологизоване слике хајдука у колективној свести? Зашто никоме није била важна чињеница да се ослобођена Србија а касније Југославија више од 150 година безуспешно борила са хајдучијом и да је Краљевина Југославија у једном моменту имала највише паравојних јединица на свету? И зашто готово сви ми знамо за Чаругу и хрватски Зелени кадар а не знамо ништа о нашим горским царевима, који су у једном моменту успоставили паралелну власт у Србији. Како то да никада нисмо чули за београдске хајдуке или за хајдучицу Миљу са Балкана о којој је писала сва европска штампа крајем 19. века, или за читаву плејаду наших међуратних дилинџера... и тако редом. Код нас је хајдучија због наших специфичних историјских околности трајала дуже него у другим земљама Европе и Америке. Кажу да је последњи хајдук стрељан чак 1942. године у Ужицу!
Уредница и ауторка серијала је Оливера Панчић
.jpg "Ања ђорђевић и Борис Миљковић (Сања Милић / Сања Милић)")
Коментари