Родославци: Тара – бајка која траје

Природа није увек била оваква. Планета се мењала. Трпела ударе, па и онај разорни, од пре 66 милиона година, када је километар широка свемирска стена ударила на полуострво Јукатан и изазвала, између осталог, смањење разноликости биљних врста за 45 одсто, а са лица земље диносаурусе – збрисала.

Касније ће се смењивати векови, вулканске активности, тектонски поремећаји у доба терцијара, нестајаће, растакати се, делити и издизати земљина кора, стварајући обрисе континената које данас познајемо, а свим тим догађајима сведоче геолошке формације и фосили, али и једна врста четинара – оморика.

И то – Панчићева.

Душко Перић, сниматељ, бележи сву лепоту Таре
Душко Перић, сниматељ, бележи сву лепоту Таре

Некада давно, шуме оморике су биле широко распростањене планетом. Али, ледена доба која су наступила, уништила су готово сва њена станишта. И на читавој кугли земаљској, овај живи фосил, за опстанак се изборио само око средњег тока реке Дрине, а на Тари ју је, тачно пре 150 година, пронашао Јосиф Панчић и научној јавности доказао да се ради о потпуно другачијем четинару од до тада познатих, о леденој лепотици из доба терцијара. Он јој је дао име, а она њему светску славу.

За њу се каже да је краљица свих ендемита Европе, реликт, који међу хиљаду врста флоре Таре, заузима почасно место.

Горан Дамљановић, сниматељ и монтажер на терену
Горан Дамљановић, сниматељ и монтажер на терену

Оморика је тако постала симбол Таре, а Тара симбол природног богатства Србије. Панчић га је неуморно исгтраживао, говорећи да се љубав и поштовање према отаџбини исказују дубоким познавањем и проучавањем њених вредности. Он је открио 102 и описао више од 2000 биљних врста.

Захваљујући њему, тадашња Србија, тек ослобођена од петовековног ропства, укључила се у светске научне токове. У Београду је основао ботаничку башту, био врстан педагог – а својим научним радом стекао највећа признања у Србији и у свету. Умро је 1888. године, и сахрањен на врху Копаоника, наравно, у ковчегу од стабала оморике.

Јелена Божовић, ауторка емисије
Јелена Божовић, ауторка емисије

А она, потпуно особена, витка, дама међу четинарима, наставила је да плени лепотом… овде, наТари, потпуно заштићена.

И сада одлично знамо, где се сместио и чека пролеће сваки становник Таре. Знамо да инстиктом гради свој животни пут према правилима средине у којој припада. Тако би и човек морао да ослушне и застане, па пажљиво осмотри ово чудо и благо које траје милионима година, које није сваком дато, па га, тим пре, с поштовањем прихвати и негује. Или барем, не дира, не квари, јер овде је све по најбољем, природном поретку устројено да траје.

Са снимања бајковите Таре
Са снимања бајковите Таре

Уредник: Јелена Божовић

Сниматељ: Душко Перић

Монтажер: Горан Дамљановић

Коментари

Da, ali...
Како преживети прва три дана катастрофе у Србији, и за шта нас припрема ЕУ
Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом