Култура Срба у Хрватској: Источна Славонија, Барања и Западни Срем, део први

Наташа Дракулић и Боривоје Чалић

Први Срби долазе на ова подручја после аустријско-турских ратова и потписивањем Карловачког мира 1699. године. Плодна земља, велике реке Драва и Дунав били су важни за развој града како је то и наслутио велики Патријарх Арсеније Чарнојевић. Успон грађанске класе поготово другом половином 18. века види се кроз претплатниче спискове на српске књиге ондашњих Вуковараца међу којима је био и Трифун Гавриловић, отац Јована Гавриловића, потоњег српског намесника за време малолетног кнеза Милана Окреновића. На стогодишњицу његовог рођења у Београду је основан Педагошки музеј будући да је Јован Гавриловић сву своју имовину оставио породицама преминулих учитеља и њиховој сирочади.

Екипа РТС-а и Певачко друштво "Јавор"

Споменик Бранку Радичевићу на Доброј Води

Из Вуковарске угледне породице Михајловић била је Ружа Михајловић, мајка Бранка Радичевића. Јустин Михаловић, из исте породице, био је велики пријатељ и мецена Вука Стефановића Караџића. Најбогатија породица у Вуковару били су Пауновићи, родоначелника Алексе Пауновића који је подигао најлепше зграде у овом граду - некадашњи Гранд Хотел и породични малузолеј. У Вуковару је рођен калиграф, бакрорезац и песник Захарије Орфелин о чијем животу и великом делу нам говори историчар Боривој Чалић.

Посетили смо обе Вуковарске парохије, једна је при храму Преподобне мати Параскеве на Доброј води испод којег се налази храм лековите воде а испред њега одржава се важна манифестација "Бранкови дани у Вуковару". Други је храм посвећен светом Оцу Николају који је у последњем рату нажалост био и миниран. У дворишту поред цркве налази се и Српски дом, освештан 1905. године у којем су своје место пронашле све друге српске и културне организације - "Куд Слога", Вуковарско Српско певачко друшто "Јавор", удружење "Привредник" и многе друге.

Владика осечкопољски и барањски Г. Херувим

У оближњем "Борову" некада се налазила чувена твроница обуће "Бата" а о њеном директору, визионару, великом хуманисти и каснијем комесару за избеглице у Недићевој Влади - Томи Максимовићу, говорио нам је писац и новинар Славко Бубало.

У Винковцима, на реци Босут, 1896. године рођен је и крштен Сава Шумановић.

Први део ове саге, завршавамо седиштем епархије осечко-пољске и барањске и летњиковцу српских партијарха где се и налази највећи православни храм у Хрватској, црква св. Димитрија. У овој епизоди говоре и Владика осечкопољски и барањски Господин Херувим, професор Небојша Видовић, писац Ђорђе Нешић и други.

Директор фотографије Хаџи Владан Мијаиловић, редитељка Милица Солдатовић Микић, продуцент Душан Ковачевић, монтажер Марко Драгојевић, уредница и сценаристкиња Наташа Дракулић.