среда, 18.11.2020, 13:26 -> 13:28
štampajНа веслу прича: Драгомир Костић – Идући кући
Вода. и хлеб. Језеро стоји мистично. Дечак се брине за хлеб на столу опсесивно. Црква вино нуди на причести. Чашица као слаткиш за децу на слави. Како је Христу пошло за руком да воду… Понекад је важно отићи да схватиш одакле си кренуо. Вратити се с далека пута. Својој кући. На грамофону Стонси, певају универзалну тугу. Док се лонгплејка не излиже. Обећена земља и друге бајке. Где је та зеленија трава? У униформама. Где је то вино? У пожарима. Шта свет данас не разуме уопште? Где је та поезија?
Драгомир Костић је рођен 1954. године у селу Преоце код Приштине, где и данас живи. Завршио је студије књижевности у Приштини 1980; магистрирао на Филозофском факултету у Љубљани 1991, а докторирао на Филолошком факултету у Београду 2001. године. Радио је као медицински техничар, потом новинар културне рубрике листа Јединство, па у Народној и универзитетској библиотеци Косова и Метохије. Редовни је професор на Филозофском факултету Универзитета у Приштини - Косовска Митровица од 2008. године. Објавио је седам збирки песама. Песме су му превођене на турски, македонски, албански и руски језик. Аутор више монографија, антологија, есеја и научних радова. Добитник многих књижевних награда, између осталих Лазар Вучковић (1984) и Симо Матавуљ Удружења књижевника Србије (2014).
ТРЕЈЛЕР: https://youtu.be/p6jkq0PV8kk
Пројекат подржали: Министарство културе и информисања Републике Србије, Дом културе Грачаница, Дом културе Стари Колашин, ПКЦ Акваријус
Коментари