Краљ без присталица

Према томе, мишљење мога оца у делу женидбе, ствар је споредна и од малог значаја. Мој отац није одговорио мојим жељама и ја сам га, као врховни командант, стога по праву и разрешио од дужности команданта активне војске"... Казао је, у својој беседи, виђенијим представницима народа, краљ Александар Обреновић 17. јула 1900. године.

Последњи краљ из династије Обреновић, Александар овим говором одаје слику своје владавине, али и недвосмислен путоказ ка извору своје трагедије, која је у нераскидивој вези са брачним избором несрећног монарха.

Изучавајући његов карактер можемо рећи да је од свог рођења, па све до краја живота, Александар био жртва.

Као дете из скандалозног брака, краља Милана и краљице Наталије, имао је све сем нормалног детињства, јер је оно било испрекидано болним сукобима, скандалима, оптуживањима и обостраном несрећом родитеља.

Разапет између  незаинтересованог и често развратног оца, и окрутне и осветољубиве Мајке, Александар је не ретко био идеална монета за родитељско, краљевско- брачно поткусуривање.

Од савременика скандалозних Обреновића, сазнајемо како је краљица Наталија била несумљиво разборита и културна жена, али необразована и необучена за положај на који ју је животни пут довео.

Није тешко предпоставити емотивно растројсво будућег владара, изазвано понашањем родитеља.

Ова емисија ће нас упознати са трагичним владарем србије Александром Обреновићем.

Емисија је посвећена краљу Александру Првом Обреновићу.

.