Црква брвнара у Сечој Реци

Емисије обрађују историјат саме цркве посвећене св. Великомученику Георгију, процес њене обнове, као и њен значај за духовни и културни живот целог краја.

Црква је обновљена трудом становника Сече Реке и Косјерића, а носиоци и стручног дела посла су били Завод за заштиту споменика Културе у Краљеву и Академија за уметност и конзервацију Српске православне цркве.

Међутим, емисије говоре о цркви брвнари у једном ширем културолошком и социолошком контексту, подвлачећи њен неспорни значај за културу локалне заједнице. У том смислу црква брвнара у Сечој Реци доживљава се као симбол опстанка и непрекидног залагања становника и напредак целог краја.

Нестанком моћне српске средњовековне државе и касније деспотовине нестали су велики ктитори, па самим тим и велике задужбине.

У време ропства под Турцима народ је сам преузео тешки задатак духовног и физичког опстанка. Тако су ницале цркве брвнаре у Србији као огњишта духовности и културе. Али, оне су много и страдале, паљене, разаране. Пљачкане, изнова су обнављане.

Мало која од њих је сачувана до данашњих дана, а једна од њих је и црква у Сечој Реци.

Емисије такође, говоре и о моделима опстанак целог косјерићког краја, јер познато је да је то једна од ретких општина у данашњој Србији која не пати од болести незапослености и миграције станоништва према већим центрима.

То само говори о дубокој свести становника кроз дугу историјску вертикалу о неопходности повезивања културе и економије као гаранту опстанка и напретка.

У емисији учествују стручњаци који су радили на обнови цркве, а о црквама брвнарама и историјском контексту њиховог настанка говори академик Драгољуб Живојиновић. Црква у Сечој Реци била је и инспирација уметницима-песницима и сликарима, те је и на тај начин овековечена у уметности. О свом давном сусрету са сечоречком црквом говори и академик Љубомир Симовић. Инспирисан том посетом написао и песму „На сечоречком гробљу", коју ће гледаоци такође моћи да чују.

Уредник Милица Бајић Ђого, сниматељи Петар Вујанић и Иван Димитријевић

Режија Лела Јанић, монтажа Љубомир Плављанић