313. - Успон Византије

У Италију и северну Африку Царство се вратило за неколико наредних векова. Данашње име залеђа Равене, Ромања, обележје је негдашње „римске" земље - мала Romania, на Јадранском мору, из које су бродови често пловили у Константинопољ. Током читавог раног средњег века папе су биле поданици источноримских царева. Све до 800. године сваки папски документ послат западним епископима и западним владарима био је датиран по годинама владавине царева у Константинопољу, правих папских владара и господара.

Ипак, Јустинијану Првом је пошло за руком само да за кратко време обнови спољашњи сјај Царства, али не и да спроведе унутрашњу регенерацију остарелог и већ истрошеног римског државног организма. Али, с друге стране, хиљаду година после слома Западног царства, Византијско царство које је било грчко по језику и православно по вери, остаје као изграђено друштво, са веома развијеним правним и бирократским системима, и седиштем у великом трговачком и војном утврђењу, Цариграду, који је у свом зениту био највећи хришћански град на Земљи.

Учествују: др Оливер Томић; Кардинал Ђанфранко Раваси; Иван Матејић, Проф. др Никола Јакшић; др Едуард Перичић; Проф. др Радивој Радић; Проф. др Славко Ковачић, Др Фрањо Велчић; Нино Новак; Проф. др Јоанис Тарнанидис.

Уредник серије: Божидар Николић; главни стручни консултант и сценариста: Проф. др Радивој Радић; редитељ: Татјана Феро; сниматељ: Васко Васовић; монтажер: Горан Мијић.