313. - Синови светлости и синови таме

Хришћани, иако су научили од својих епископа да је Бог створио добар свет, у трећем и почетком четвртог века нису имали много прилике у свакодневици да уживају у тој доброти. Хришћанске заједнице раширене по целом Римском царству током прва три века стекле су много непријатеља а ниједног савезника...

У другом веку долазило је до сукоба пером између пагана и хришћана. Тацит говори о њиховом огавном празноверју, Светоније их означава као присталице новог и злочиначког празноверја, док филозоф Епиктет осуђује јуначку готовост хришћана на мучеништво, будући да оно почива на слепом фанатизму. На другој страни, међу оновременим хришћанским апологетама нову веру је одлучно бранио Јустин Филозоф, а затим и Сиријац Тацијан, Атинагора и други.

Прогони хришћана одвијају се у таласима, кад захватајући више покрајина, кад мање. Највеће затишје било је половином 3. века када је само у неколико наврата било не баш опсежних прогона. Било је и неких царева који су почели да их цене, чак и фаворизују, као на пример Филип Арабљанин који ће бити убијен у грађанском рату 249. године, а на престо ће доћи Панонац Деције.

Деције је сасвим променио однос римске државе према хришћанима. Он је сматрао да хришћани, којих је тада било око 3 милиона, угрожавају Римско царство, његов напредак, његову обнову. Неприлике које је Царство почело да доживљава хтео је да превлада на разне начине, али као једну од најважнијих мера сматрао је потпуни обрачун са хришћанством. Деције издаје едикт према коме су сви грађани Римског царства, без обзира којој религији припадају, дужни да принесу жртве паганским боговима и то пред службеном комисијом. И тада је почео први велики, општи и систематски прогон који је захватио све делове царства. Међу ондашњим хришћанима било је и примера надљудске храбрости: бројни припадници хришћанских општина, чак жене и деца, упркос свим мукама на које су стављани због својих верских уверења остајали су непоколебљиви. Али, пошто су мученици страдали за веру почели да доприносе све већем угледу хришћанства међу Римљанима, цар је желео да буде што више отпадника, а што мање мученика. Хришћани никада нису заборавили Децијеве прогоне и због оваквих поступака он је остао забележен у историји као један од најсуровијих прогонитеља.

Учествују: Проф. др Радивој Радић; Мр Владан Таталовић; Проф. др Славко Ковачић; Др Еутерпе Марки; Проф. др Радомир Поповић; Академик Ненад Камби; Татјана Јесретић; Дон Антон Белан; Анђело ди Берардино; Никла Цафања; Кармело Скандура; Ђовани Ђентили.

Уредник серије: Божидар Николић; главни стручни консултант и сценариста : Проф. др Радивој Радић; сниматељ: Васко Васовић; монтажер: Марко Драгојевић; редитељ: Татјана Феро.