Балкански ратови: Брегалничка операција

Поводом стогодишњице балканских ратова Школска рубрика репризно емитује серију „Балкански ратови", која је премијерно приказана пре 20 година, када је већ било јасно да је почео још један балкански рат. Историчари балканолози, током протекле две деценије, изнели су низ нових, често противречних виђења догађаја из 1912. и 1913. Ти су догађаји различито тумачени, у зависности од тога ком балканском народу припадате.

Бугари су рачунали на веома важан фактор изненађења и уношења панике међу српске и грчке војнике, па отуда нису вршили ни уобичајену артиљеријску припрему. Сукоби су били изузетно жестоки и крвави. Врховна команда српске војске, мада је морала своје снаге да развуче од Дунава до Ђевђелије, на изричито инсистирање Живојина Мишића, донела је одлуку да не одступи и поред све жестине сукоба и жртава, већ да одржи офанзиву на нападнутим положајима и у погодном тренутку да пређе у контранапад.

Захваљујући томе, на ратишту Злетовске реке и Брегалнице извојевана је победа у одлучујућој бици Другог балканског рата. Улазак Румуније и Турске у рат спречио је Бугарску да против Србије уведе нове јединице у борбу. Румунија је узела део Добруџе. Турска вратила део Тракије и Једрене. Грчка обално подручје Егејског мора са Кавалом, Серезом и даље. У таквој ситуацији Бугарској није преостало ништа друго до да затражи хитно примирје. То је и учинила 30. јула 1913. године.

Уредник и сценариста серије је Момир Карановић, а редитељ Никола Лоренцин.

Балкански ратови: Брегалничка операција

Програмска шема

Коментари