Читај ми!

Историја науке: Милутин Миланковић

Милутин Миланковић (1879-1958) научник који је решио тајну леденог доба и утемељио савремену климатологију. Он је омогућио математичку реконструкцију климатске прошлости и доказао пресудни утицај Сунца на земаљска дешавања. Професор небеске механике и теоријске физике, предложио је реформу календара и био неуморни путник кроз васиону и векове.

У бечкој Техничкој школи завршио је студије, а 1904. године постао први доктор техничких наука српског порекла. У тамошњој угледној компанији бавио се изградњом брана и мостова од армираног бетона, и у тој области је постигао задивљујуће резултате. После неколико година напустио је Беч и прихватио професуру на Београдском универзитету, наследивши професора Косту Стојановића на Катедри за примењену математику, рационалну механику, небеску механику и теоријску физику.

За време рата 1914. године, будући да је био интерниран у Будимпешту, у Библиотеци Мађарске академије наука, приљежно је истраживао температуре планета сунчевог система и соларну климу. Написао је монографију под називом Математичка теорија топлотних појава, насталих сунчевим зрачењима - и објавио је у Паризу.
Отац математичке климатологије, геофизичар, инжењер, астроном, аутор уџебника, романа и мемоара, заљубљеник у оперу, књижевна и филозофска дела - научник, чије име носе: кратер на Месецу, Марсу и један астероид - стваралачки опус завршио је необичним списом: Огледом о песми Смрт Марка Краљевића...
Ова епизода серијала Историја науке, рађена је у документаристичком маниру и садржи битније одреднице о животу и делима угледног научника.

Уредница и сценаристкиња Борислава Николић, спикер Жарко Обрачевић, редитељ Иван Милановић.

Коментари

Re: Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Steta
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Ко би свијету угодио
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Komentar
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи