Старо српско писано наслеђе: Тајне каранске цркве

Прву монографију о цркви (1928) написао је историчар уметности, ликовни критичар и књижевник Милан Кашанин. Касније су и други научници и истраживачи оставили драгоцене податке о настанку, архитектури, посебно о сликарству, односно живопису, о задужбинама српске властеле, духовним и уметничким стремљењима тог времена. Вреди поменути неколико посвећеника на том научном путу као што су проф. др Георгије Острогорски, проф. др Светозар Радојчић, проф. др Војислав Ј. Ђурић, проф. др Гордана Бабић, проф. др Иван М. Ђорђевић и други.

У овој цркви је писано и украшено Четворојеванђеље из 1608. год., Каранско четворојеванђеље, које се данас налази у манастиру Никоље у Овчарско-кабларској клисури.

Прелиставајући богато украшене стране овог кодекса, откривамо интересантне податке о друштвеним и духовним приликама времена у коме је писан. Посматрајући живопис Беле цркве каранске, откривамо неуобичајен распоред фресака и загонетне фигуре које вековима посматрају посвећене пролазнике и истраживаче.

Јер, портрети историјских личности у Белој цркви каранској пружају и друга сведочанства о упућености главног сликара у савремене иконографске токове, али и о његовој спремности да посегне за несвакидашњим решењима. Достојанствене фигуре ктитора и његове породице наспрам фронталних фигура владара династије Немањић узносе нас у сагледавању уверења и духовних размишљања човека средњег века када је реч о српској историји и уметности.

У емисији учествују: проф. др Драган Војводић, историчар уметности са Филозофског факултета у Београду, Катарина Доганџић Мићуновић из Народног музеја у Ужицу, Драгиша Милосављевић, историчар уметности, и Живојин Андрејић, историчар уметности.

Уредник серије: Ивана Ковачевић

Сценарио: Драган М. Ћирјанић и Ивана Ковачевић

Редитељ:  Драган М. Ћирјанић