Метаморфозе: Душанка Стојановић Глид
Душанка Стојановић Глид, првакиња Народног позоришта у Београду, не престаје да нас сваком новом улогом опомиње и оплемењује. Јединствена је глумица – емотивна, срчана, смела и храбра да гласно каже оно о чему други шапућу. Њена изузетна моћ трансформације, квалитетан одабир улога и несвакидашњи приступ сврстава је у ред наших најзначајнијих позоришних уметница. Верује да је у позоришту, због природе посла, истрајност веома важна и да ту скромност није врлина. Да многи глумци годинама изузетно раде и остају незапажени, док други, уз помоћ агресивних медија, постају глумачке звезде без покрића, које лаковерно поверују да то заиста јесу.
Метаморфозе: Душанка Стојановић Глид
Рођена је у Београду, дипломирала је глуму на Факултету драмских уметности, у класи професора Владимира Јевтовића. Стална је чланица Народног позоришта од 1990. године. Изузетне улоге одиграла је у тој кући. Живот је сан, Вишњик, Тројанке, Сан летње ноћи, Фигарова женидба и развод, Веселе жене виндзорске, Код куће Кабул, Мајка Храброст, Пеликан, Госпођа Ајнштајн, само су неке од представа. У Југословенском драмском игра у Буђењу пролећа и Пер Гинту, у Атељеу 212 Мир Јам у Рањеном орлу. Ту су и Улога моје породице у светској револуцији, Евримен и Бог масакра. Највише признања, међу којима је и Стеријина награда, добија за улогу у представи Ћеиф Београдског драмског позоришта. Све женске улоге су увек биле промишљене, студиозне, карактерне и кротиле су често њену природу. Али уме да игра и мушке улоге – брата Ђуру у Балканском шпијуну и Оберона у представи Сан летње ноћи Пројекат Шекспир. Улога у ТВ филму Кроз прашуме Јужне Америке јесте њен мастер клас из младости. Ту су и друге телевизијске роле, све у најгледанијим серијама – од Отворених врата до Рођака са села. Не мисли да је време у коме живимо посебно лоше, брине је то што људи више нису ни уметници ни хероји. Зато настоји да разуме ружну стварност и улепша је.
Аутор и уредник Оливера Милошевић, сниматељ Драгослав Бојковић, монтажер Јаков Пејов, режија Милица Митровић.
Производња: Редакција културног програма
Коментари