Креативни дистрикт: Милош Софреновић

Рођен је у Београду, у браку између Енглескиње Шиле Дилон Гај и Радослава Софреновића. Млађи је брат наше глумице Ане Софреновић. Студирао је књижевност, формирао се на Битефу, Фесту, филмовима у Југословенској кинотеци. Пријавио се и прошао аудицију за плесну представу Процес коју је инспирисана истоименом Кафкиним делом радила Соња Вукићевић. Када је почело бомбардовање Београда 1999, отишао је код рођака у Лондон и положио пријемни на престижној Лабан академији. Усавршава се најпре у бројним плесним трупама код познатих педагога, као што су: Сузана Линке, Џонатан Бароуз, сарадница Пине Бауш Кристина Коно, Вера Монтеро, Ко Миробуши, Вим Вандекејбус, Акрам Кан... У Антверпену, у трупи Mess, са члановима Краљевског балета у Лондону, Фламанског краљевског балета, балета се Новог Зеланда игра једну од главних улога у плесној представи Црни лабуд.

Успех постиже соло пројектима за које се инспирише великим књижевним делима. Тако током каријере Софреновић развија своје поетско тело – занимљив концептуални оквир у којем се покрет одвија као мисаони процес. Његове представе су пре кореографисани есеји него плесна нарација. Својим соло делима доноси нешто до тада невиђено на плесној сцени. За Милоша соло није форма усамљености, већ могућност непосредног дијалога са публиком.

Инспирисан делима писаца Петера Хандкеа, Семјуела Бекета и Вирџиније Вулф, 2009. године креира свој први самостални рад – Соло за три визије, у којем достојанственим, смиреним, импресивним покретима истражује своје поетско тело. Све то минимализмом који одражава интроспективна стања, дијалогом између унутрашњег и спољашњег света, реализујући необична, дубоко мисаоно плесно остварење.

Aуторка и уредница: Оливера Милошевић

Производња: Редакција културног програма