Сaвременик - Његош: Заветна капела, 1. део, 10. еп.

Градњу капеле на Ловћену, коју је назначио као место свог коначног почивалишта, Његош је започео 1845. Према извештају окружног которског поглавара Габријела Ивачића, то место Његош је одабрао под утицајем ноћних визија, да би капела била видљива свакоме ко долази у Црну Гору и да би се сви могли боље уверити у Његошева религијска осећања. Међутим, услед обилних киша, Његош је најпре сахрањен у Цетињском манастиру, да би његове кости након неколико година биле коначно пренесене на Ловћен. Капела је због временских непогода у више наврата обнављана, а по избијању Првог светског рата била је на удару аустроугарске војске. Приликом напада на Ловћен, погодила ју је једна граната, а аустроугарска пропаганда тада износи план о њеном рушењу и подизању мастодонтског споменика кајзеру. Његошеве кости су по налогу бечког двора пренесене на Цетиње, а план о рушењу капеле је пропао услед развоја догађаја на фронту и свршетка Првог светског рата.

Две године по стварању нове државе, митрополит црногорско-приморски Гаврило Дожић покреће питање обнове капеле, а његову иницијативу прихвата Свети архијерејски сабор. На Цетињу је основан Покретачки одбор за пренос Његошевих костију, а Гаврило Дожић саставља документ у коме износи у каквом је стању капела затечена по завршетку рата. У том документу он каже да досадашња капела није употребљива, не само зато што је обрушена, него и стога што су њени темељи недовољно снажни да издрже сталне муње и громове. Краљ Александар, међутим, предлаже да се уместо капеле подигне маузолеј, а прављење нацрта за његову израду поверава хрватском вајару Ивану Мештровићу. Та идеја наилази на оштро противљење, па се приступа обнови капеле, која је рађена по пројекту руског архитекте Николаја Краснова. Обнова капеле, за коју у једном документу стоји да је и краљевска и његошка, завршена је септембра 1925, када је уприличена помпезна свечаност, којој су присуствовали најзначајнији представници југословенског политичког и културног живота. У Другом светском рату капела је опет оштећена, а шездесетих година 20. века комунистички естаблишмент иступа са идејом о њеном рушењу и подизању маузолеја, што наилази на велики отпор водећих интелектуалаца и културних посленика тога доба.

Креатор серијала: Микоња Кнежевић

Производња: Редакција документарног програма