Временска капсула - Српске средњовековне задужбине у Северној Македонији: Марков манастир

Манастир смештен у долини Маркове реке јесте задужбина Мрњавчевића из друге половине 14. века. Цркву посвећену Светом Димитрију почео је да гради краљ Вукашин, али је њена градња завршена за време владавине Марка Мрњавчевића, у народу познатијег Марка Краљевића. Иако је храм посвећен Светом Димитрију, понео је име свог ктитора, Марков манастир.

Марко Мрњавчевић је био најстарији син Јелене и Вукашина, краља и савладара Уроша V Немањића. Имао је три брата: Андреаша, Дмитра и Иваниша и две сестре, Оливеру и Милицу. Владао је областима Западне Македоније у престоници Прилепу, о чему сведоче остаци рушевина средњовековног града, као и Црква Светих Арханђела, задужбина Мрњавчевића, на чијој су фасади осликани портрети ктитора храма, краља Вукашина и краља Марка.

Марков манастир је по величини, налик највећим задужбинама властеле, попут Леснова, а може да се мери са задужбинама Моравске Србије, попут Раванице. Црква Светог Димитрија је грађена у српско-византијском стилу са одликама преморавске архитектуре. Са јужне стране фасаде, изнад улаза, пре шест деценија, пронађени су портрети краљева Марка и Вукашина. Веома важно сведочанство о историји Марковог манастира јесте ктиторски натпис са унутрашње стране јужног портала.

Црква Светог Димитрија је непоновљив и јединствен простор осликан фрескама. Међутим, ко су били уметници који су створили изузетну галерију ликова и сцена, још увек се поуздано не зна. Према начину и стилу како је црква живописана реч је о искусним уметницима и изузетним мајсторима, који су се школовали у водећим охридским радионицама. Живопис Цркве Светог Димитрија данас се сврстава међу најлепше и најзначајније у српској средњовековној и византијској уметности.

Ауторка и уредница серијала: Светлана Илић

Производња: Редакција културног програма