Његош – свевременик: Владика и владар, 2-11

Митрополит Петар I је тестаментом за наследника одредио свог синовца Радивоја Томовог. Иако је та одлука потврђена на Општем народном сабрању, убрзо је оспорава породица Радоњић, која је обављала функцију такозваних гувернадура. Сукоб се нарочито заоштрио када је Вуколај Радоњић довео у питање аутентичност тестамента и упустио се у дипломатску преписку са руским и аустријским званичницима да би себи прибавио световну власт у Црној Гори. Реакција младог владара била је енергична: након што је уверио руског конзула Јеремију Гагића у то да су његов избор потврдили црногорски главари, износећи му доказе о Вуколајевим завереничким преговорима са аустријским властима ради државног удара, он најпре хапси чланове породице Радоњић, а потом их протерује у Котор. На тај начин Његош је учврстио своју власт, али је и оцртао координате своје политике, која је имала јако упориште у Царској Русији.

У другом делу епизоде говори се о Његошевој хиротонији, која је обављена у Преображењском храму Александроневске лавре у Петрограду. Хиротонији је присуствовао руски цар са водећим званичницима и представницима Синода. Његошев боравак у Русији омогућио му је упознавање са различитим духовним и културним струјањима тог доба, а по повратку на Цетиње он је донео велики број књига, које ће чинити основу његове библиотеке и пресудно утицати на његово песништво. Међутим, његово стратешко опредељење за Русију изазваће реакцију Аустрије, која га убрзо ставља под сталну присмотру.

Креатор серијала: Микоња Кнежевић

Продуценти: Андрија Милошевић, Милеса Стефановић-Бановић

Режија: Данило Бећковић

Извршни продуценти: Мирослав Ђурђевић, Микоња Кнежевић

Производња: Редакција документарног програма