уторак, 16.12.2025, 16:35 -> 12:28
štampajВременска капсула: Српске средњовековне задужбине у Северној Македонији – Манастир Псача
У живописној шуми подно Осоговских планина, скривена од радозналих погледа, више од шест векова Црква Светог Николе или Манастир Псача, одолева зубу времена. Црква посвећена чудотворцу Светом Николи метох је Манастира Хиландара, о чему сведочи Повеља цара Душана настала до 1355. године. У њој се истиче ктитор храма превазљубљени и правоверни властелин Влатко, који прилаже цркву Манастиру Хиландару.
Црква какву данас видимо изнад наоса нема куполу, али је зато њена припрата крунисана кубетом. Псача је архитектонска и сликарска имитација Леснова. Иако не представља буквално копирано дело, у архитектонском распореду и иконографији програма, уочавају се сличности преузете од чувеног Леснова. Међу научницима данас постоји дилема, да ли је Псача црква или манастир, али је извесно да је живопис у њој настао до 1365. године, у време када цар Урош V Немањић и краљ Вукашин постају савладари.
Необично је и то да је храм добио име по Паскачу, другој централној личности ктиторске композиције, како се верује оцу или сроднику властелина Влатка. Композиција на којој су ктиторски портрети по лепоти је јединствена и посебна у српској средњовековној уметности.
На јужној страни припрате су фрескоосликани цар Константин и његова мајка Јелена, а до њих су владарски портрети Душановог сина цара Уроша и обласног господара краља Вукашина. Иако не знамо име уметника који је осликавао манастир у Псачи, постоји претпоставка да се сликар потписао на мачу Светог Меркурија.
Ауторка и уредница серијала: Светлана Илић
Сценаристи: Светлана Илић, др Бојан Поповић
Извршна продуценткиња: Светлана Бандић
Сценографкиња: Снежана Поповић
Производња: Редакција културног програма
Коментари