Савремена српска драма ( и њена криза)

У сезони 2024/2025. било je око петнаест праизведби савремених српских драмских текстова, што је драматично мање него што је то некада био случај. На пример, 2010. године их је било око четрдесет. Реч је, дакле, о драстичном смањењу продукције нове драме. Зашто се то догодило? Да ли је проблем у одсуству одговарајуће репертоарске политике која би постојано подржавала нову драму? Квалитетом су се издвојиле две представе - Изузети Народног позоришта у Сомбору, према тексту Ђорђа Петровића, и Језик копачке Загребачког казалишта младих, према тексту Ивана Ергића и Филипа Грујића.

У последњим годинама се развио тренд репертоарских интересовања за драматизације прозних дела, које су делом попуниле празнине настале слабијом продукцијом драмских текстова. Прилично је велики број наслова романа који су приказани на позорницама, од класика, до савремене прозе Владимира Табашевића, Владимира Кецмановића, Енеса Халиловића, Лане Басташић, Мирјане Дрљевић и многих других. Да ли је можда у питању маркетинг, јер су прозни писци углавном познатији широј јавности, него нове генерације драмских аутора, па управе позоришта рачунају да ће познатијим прозним насловима привући више публике?

О овим темама говоре др Петар Грујичић, писац, драматург и театролог, др Марина Миливојевић Мађарев, драматуршкиња, театролошкиња и позоришна критичарка, Владимир Табашевић, писац и драматург, Борисав Матић, драматург и позоришни критичар, Вида Давидовић, драмска ауторка и драматуршкиња, као и писац Иван Ергић и редитељка Миа Кнежевић.

Ауторка и уредница емисије: Ана Тасић

Производња: Редакција културно-уметничког програма

Савремена српска драма ( и њена криза)

Програмска шема

Коментари