Српске светиње на Косову и Метохији: Црква Св. Цара Уроша, Урошевац

Српско средњовековно наслеђе у Метохији и на Косову представља интегрални део културне баштине не само Европе, јер су Високи Дечани, Пећка патријаршија, Богородица Љевишка и Грачаница културна добра уписана у Унесков регистар баштине. О тим споменицима српске прошлости брину пре свих монашке заједнице Српске православне цркве. Од Проклетија до Шар планине и тако редом диљем Метохије и Косова препознаје се метох до метоха са задужбинама српских краљева, властелина и других задужбинара.

У Урошевцу, посвећена Светом Цару Урошу, подигнута је 1933. године, према пројекту архитекте Јосифа Михаиловића из Скопља. Саграђена је као петокуполна грађевина триконхалне основе, изведена је у комбинацији бетона, камена и опеке, а потом омалтерисана. Као узор за компоновање разуђеног горњег дела храма са куполама послужила је црква манастира Грачанице. Декорацију чине шаховска поља са крстовима, флорални мотиви и опека у кровном венцу. Главна купола почива на четири слободна стуба. Сводови травеја су полуобличасти, а над припратом је подигнута галерија.

Живопис је осликао Јанко Кузмановић из Галичника, од 1932. до 1936. године, који је заједно са Викторијом Пузановом из Косовске Митровице, аутором престоних икона и аутор сликане декорације богато резбарене иконостасне преграде.

Производња: Редакција документарног програма

Српске светиње на Косову и Метохији: Црква Св. Цара Уроша, Урошевац

Програмска шема

Коментари