среда, 30.04.2025, 16:01 -> 11:56
štampajЧас анатомије: Свет на расклапање
Технолошки прогрес и развој интернета, пре свега, утицао је на перцепцију окружења и животну праксу. Данас, на граници између аналогног и дигиталног, у епохи многобројних пост изама, поново се актуализује питање целине.
Час анатомије: Свет на расклапање
Синтагма ,,свет без упоришта” данас је постала одомаћена и готово да смо заборавили генезу њеног настанка. Ново издање Часа анатомије анализира процес убрзане фрагментације стварности када се чини да све области људског духа и његове практичне реализације подлежу том процесу. Вишак информација и мањак знања, јединка у умреженом окружењу а изолована, посматрање без увида, део и целина као супротстављене категорије.
,,Онај ко је жељан знања”, писао је Платон у Држави, ,,природно је склон да се бори за оно што јест, а не да остаје при оним многим појединим стварима за које се само помишља да јесу”. Овај исказ, настао негде на граници 5. и 4. века пре нове ере, још увек је био могућ као поверење у извесност ,,онога што јесте” и јединство света. Каснији развој духа и науке имао је реплику на Платонову идеалистичку концепцију истине и апсолутног. Негде на том путу, створили су се услови за динамичнију представу односа између дела и целине да бисмо стигли до савременог доба апсолутне фрагментације стварности. Шта је у том процесу добро а где настаје конфликт који је и омогућио синтагму ,,свет без упоришта”. Свет на расклапање, да или не?
О овим питањима разговараће Данијела Марковић из Института за студије хришћанства и културе и филозоф Иван Миленковић.
Ауторка и уредница емисије: Марија Ненезић
Режија: Маја Мандић
Производња: Редакција културно-уметничког програма
Коментари