Амилкаре Понкијели: Ђоконда, опера

У предлогу за Анђела, тиранина из Падове, Виктор Иго тврди да драма мора бити и племенита и реална. У односу на овај постулат, Амилкаре Понкјели и Ариго Боито, остају доследни.

Њихова Ђоконда, први пут изведена у миланској Скали 1876. године, од свих класичних опера, највише је животна.

У то доба било је тешко као композитор живети у Вердијевој сенци, али Понкијели је успео да се избори за своје место и свој идентитет, прославивши се опером Мефистофеле. Стилски негде између француске опере и драме у Вердијевом стилу, Ђоконда портретише судбине људи у доба касног 17. века. Моћ, љубав, жртвовање и издаја, тровање и освета: сви елементи мелодраме су присутни, грандиозно и оперетски.

Наступају Виолета Урмана, Лучана Динтино, Марсело Алварез и Сергеј Мурзајев под управом диригента Данијела Орена, уз ансамбл Париске опере.

реприза, 12.април у 00:05

Коментари

Da, ali...
Како преживети прва три дана катастрофе у Србији, и за шта нас припрема ЕУ
Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом