Дмитриј Шостакович: 14. симфонија, g- moll, Оп 135

Током бројних и честих боравака у болници, Шостакович је поново ишчитавао Лорку, Аполинера, Рилкеа и новелу Кјучља о животу и делу руско-немачког поете Кухелбекера. Док је оркестрирао Модеста Мусоргског Песме и игре смрти, 1962. такође се бавио питањем смрти.

Почео је да скицира комад за сопран, бас, гудаче и перкусијем, који ће касније порасти у Симфонију број 14. Партитура је завршена за два месеца. Шостакович ју је посветио Бенджамину Бритну, коме се неизмерно дивио.

Смрт очигледно није била одговарајућа тема за друштво које је припремало стогодишњицу Лењиновог рођења. Опет композиторова порука може бити јасно схваћена уколико се музика пажљиво слуша, а речи ставе у контекст. На пример, Пушкинов школски друг Кухелбекер, у затвору је провео 20 година. У својој песми уздише: Какву утеху таленат има међу хуљама и лудама?

Сам Шостакович је о свом новом делу рекао: Читава симфонија представља мој протест против смрти. Композитори као што је Мусоргски о смрти су писали мирно. Њихова музика на слушаоце оставља умирујући ефекат. Моја намера била је сасвим супротна. Због тога сам се и послужио Кухелбекеровим текстом.

реприза, 27. јануар у 05:37 и 13:37

Коментари

Re: Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Steta
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Ко би свијету угодио
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Komentar
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи