Лавице, идемо по европско злато!

Праћење свакако неће бити једноставно када се у обзир узме количина живаца страдалих у претходних неколико дана, али ако је неко заслужио да их понесемо до великог тријумфа, онда су то изабранице Марине Маљковић.

Српска репрезентација одиграла је нестваран турнир у Валенсији, на којем је поново потврђено да су срце, борбеност и жеља можда и важнији од тактике, форме, физичке припреме па и противника, када на грудима носите грб своје земље.

"Од како су кренуле припреме, док сам шетала Београдом или Златибором, замишљала сам да играмо финале. То је огроман сан, који се остварио", истакла је Маљковићева.

Србија је такмичење на Пиринејском полуострву започела драматичном победом над Италијом после продужетка и тада је било јасно да наше девојке нису дошле само да учествују. Одлучност да се направи запажен резултат била је видљива од првог напада и све је кренуло у добром правцу.

Декласирана је Грчка, а у дуелу за директан пласман у четвртфинале направљен је преокрет против Црне Горе. Тај успех донео је сада већ чувени окршај и први тријумф над Шпанијом на неком великом такмичењу.

Српкиње су у четвртфиналу пребродиле велику судијску неправду и фаул у последњим секундама за победу Шпанкиња, после чега су више пута поновиле да лопта не лаже. Селекторка је изјавила да ће се дуел са "црвеном фуријом" памтити довека, али је најавила и борбу за медаљу.

Можда играчки и тактички није било све по плану у претходних десетак дана, како каже селекторка, али су "лавице" оправдале надимак и за сваку победу изгарале до последње секунде. Није и да се пласман даље није одлучивао у секундама...

У полуфиналу против Белгије, за коју Марина тврди да је мало боља екипа од наше, челичним живцима, огромном борбом и уз малу дозу среће, Србија је у драматичној завршници дошла до победе. Наше девојке су на седам секунди до краја имале четири поена вишка.

Уследио је шок – Белгија је прво погодила тројку, а онда у последњој секунди одузела лопту и имала шут за победу. Ким Месдах је погодила још један невероватан шут, али, срећом, лопта јој је остала на руци по истеку времена и могло је да почне велико славље.

"Не могу да објасним колико сам поносна што сам овде, колико сам поносна на све девојке, на стручни штаб. Ово је буквално био тренутак за који се живи. Само ми знамо колико смо уложили. Та енергија коју имамо међусобно, довела нас је довде. Јесмо грешиле на крају, довеле смо и себе и друге до лудила. На крају је победило то што смо имали су себи. Све је могуће у финалу и треба да верујемо. Финале се игра са набојем свих емоција, свом енергијом која је остала, са највећом жељом. Верујем да можемо много боље и да не доведемо неку утакмицу у драму, да коначно одиграмо утакмицу којом ћемо бити потпуно задовољне", у даху је изговарала Тина Крајишник.

Велико финале доноси и великог противника – репрезентацију Француске, која нити једну утакмицу на Евробаскету није добила са мање од 12 поена разлике.

Маљковићева је подвукла да су Францускиње фавориткиње, да су убедљиво најбољи тим на првенству, који је из године у годину јачи. Уз додатак две натурализоване Американке добиле су нову димензију у игри коју до сада нису имале.

"Триколори" су играли и лакше полуфинале, Србија се много потрошила и физички и ментално, а посебно је дошло до великог емотивног пражњења. Ипак, рецепт за финала не пише се на тактичкој табли, не осмишљава се у глави, већ се налази у срцу.

"Били су фаворити и 2015. Ми као и увек идемо тениском концентрацијом, да покушамо да наша борба буде на максимуму свих максимума и да видимо шта ће то да нам донесе. Борба  за дрес, борба за Србију. Желели смо да учинимо народ срећним. То није фраза, то нас покреће, посебно јер смо сада затворени од 14. јуна, као у затвору и много је тешко. У Француској није било тако. Био је страшан притисак, ментални и физички. Све је ово било доста тешко и жеља да учинимо људе срећним нам је дала још већу снагу. Потрудићемо се да се не обрукамо када је та наша борбеност у питању", додала је Марина.

Селекторка је подсетила на велико финале Евробаскета од пре шест година, када је Србија освојила до сада једино злато у историји. У финалу је тада пала Француска резултатом 76:68, после чега су уследиле бронзане медаље на Олимпијским играма у Рију, односно Европском првенству у Летонији и Србији.

Најуспешнији период женске кошарке код нас биће комплетиран финалом овогодишњег шампионата и предстојећим Олимпијским играма. Многе девојке су ушле у завршну фазу својих каријера и, због свега што су учиниле носећи национални дрес, заслужиле су да их заврше најмање као двоструке европске шампионке.

"За ову нашу генерацију, прича се завршава на први начин. Сада играмо утакмицу у којој немамо шта да изгубимо. Имамо загарантовану медаљу", закључила је Соња Васић.

Последњи изазов биће и најтежи до сада, али ако је неко показао да може да савлада све препреке, онда су то српске краљице.